Земљишта у урбано-индустријским регионима показују велике разлике у односу на земљишта у природним срединама. Урбана земљишта су често изложена антропогеним утицајима због веће густине насељености, интезитета саобраћаја, близине индустрије. Дуготрајно уношење загађујућих материја у земљиште може довести до смањења његовог пуферског капацитета, што за последицу може имати трајну контаминацију земљишта и подземне воде. Постоји неколико путања којима контаминанти из урбаног земљишта могу доспети у људски организам. Најважнија од њих је преко уобичајених људских активности, када човек долази у контакт са земљиштем боравећи у парковима, на игралиштима, стамбеним зонама, комерцијалним и другим објектима. У 2011. години на простору Републике Србије испитивање степена угрожености земљишта од хемијског загађења вршено је преко праћења квалитета земљишта у урбаним зонама на 175 локалитета, при чему је анализирано 258 узорака у седам градова. Испитивања су вршена у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Суботици и Пожаревцу.

Индикатори могу описивати покретачке механизме појединог притиска на животну средину, последице тог притиска, настало стање, резултат појединог утицаја или одговоре друштва на насталу ситуацију. Према стандардној типологији индикатора Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА) индикатори дати у овом Извештају припадају једној од следећих категорија: покретачки фактори (ПФ), притисци (П), стање (С), утицаји (У), реакције (Р). За израду овог извештаја одабрани су индикатори на бази доступности и важности за оцену стања у поједином подручју животне средине. Овај извештај о стању животне средине је урађен на основу података за 2011. годину.

Резултати испитивања квалитета површинских и подземних вода за 2011. годину, садрже систематизоване податке о: квалитету површинских и подземних вода на територији Републике Србије и то за: 137 профила на 65 водотока, 33 изворишта (приоритетна изворишта и остала изворишта првог ранга), 26 акумулација и 5 језера, 63 пијезометара, односно станица подземних вода прве издани, квалитету речног седимента и муља у акумулацијама за: 56 профила на 39 водотока и 14 акумулација.

За управљање квалитетом ваздуха је значајно располагати подацима о постојећим нивоима загађујућих материја у ваздуху који су добијени мерењима, као и подацима о емисијама загађујућих материја у ваздух услед којих долази до загађивања ваздуха. Подаци о емисијама свих значајних извора загађења и загађујућих материја представљају једну од основа за утврђивање потенцијално угрожених области у смислу квалитета ваздуха, а самим тим и полазиште за дефинисање планова и програма заштите ваздуха. Још један пођеднако важан разлог за обезбеђење поузданих података о емисијама загађујућих материја у ваздух је и то, што поред метеоролошких параметара, представљају основ за коришћење технике моделирања за оцену нивоа квалитета ваздуха која може бити употребљена сама или у комбинацији са резултатима мерења. Овај извештај је урађен на основу података из 2011. године.

Управљање амбалажом и амбалажним отпадом има врло изражен еколошки, друштвени, социјални и економски значај. За разградњу једне конзерве од алуминијума потребно је 500 година. Прерадом 1 тоне алуминијумских лименки уштеда енергије се креће од 90 до 95% у односу да добијање из природних сировина, а број циклуса рециклаже је неограничен. Рециклажом 1 тоне гвожђа уштеди се око 1,2 тоне руде, 0,7 тона угља и око 60 килограма креча. За прераду је потребно 60% мање енергије. Период распада ПЕТ амбалаже је 100 година. Пластичне флаше на депонији представљају 9% од укупне тежине отпада, али запремински заузимају 32% простора. Рециклажом 1 тоне старог папира се сачува 17 стабала у природи. Рециклажом исте количине канцеларијског папира се сачува 24 стабла. Штеди се и 4200 киловата електричне енергије и 32000 литара воде. За процес рециклаже потребно је 40% мање енергије. Количина загађујућих материја ваздуха је за око 75% мања у односу на производњу хартије од сировог материјала. Овај извештај је урађен на основу података из 2011. године.