Нови ЕУ пакет закона о циркуларној економији

Посланици Европског парламента су 18. априла усвојили пакет од четири Закона везан за Циркуларну економију, којим се утврђују нови правно обавезујући циљеви и рокови за рециклажу отпада и граничне количине отпада који смеју да се одлажу на депоније. Ове законе треба још да одобри Савет мини-стара ЕУ, пре него што ступе на снагу.
Управљање отпадом на ефикаснији начин је први корак ка кружној економији, у којој је неопходно да се сви производи и материјали рециклирају или користе више пута.
Овај законски оквир поставља веома амбициозне циљеве рециклирања и депоновања у ЕУ.

Поновно искоришћење и рециклажа
Нови ЕУ пакет закона Циркуларне економије ће помоћи земљама чланицама да побољшају своје напоре у области рециклаже. Наведена регулатива уводи знатно строжија правила и за обрачун степена рециклаже што ће помоћи бољем праћењу стварног напретка у сладу са принципима Циркуларне економије.

Предвиђено ја да до 2030 године, сва произведена пластика буде 100% рециклабилна. До тада ће се радити на увећању удела на тржишту пластике са особинама биоразградивости.

Одвојено сакупљање
Поред обавезе одвојеног сакупљања која већ постоји за папир и картон, стакло, метале и пластику, одредбе нових директива везаних за одвојено сакупљање, укључују и биолошки отпад, а подстичу што виши степен квалитета секундарних сировина и њихову примену. Обавеза је да се успостави систем одвојеног сакупљања опасних фракција отпада из комуналног до 2022. године, биолошког отпада до 2023. године и текстила до 2025. године.

Постепено смањење одлагања на депоније
Одлагање отпада на депоније у складу са принципима Циркуларне економије, у суштини, нема смисла. До 2035. године количина депонованог комуналног отпада мора бити смањена на 10% или мање од укупне количине произведеног комуналног отпада.

Подстицаји
Ново законодавство ЕУ предвиђа виши степен коришћења економских инструмената и других мера у циљу подршке што ефикаснијем управљању отпадом у складу са хијерархијом отпада. Произвођачи имају важну улогу у овој транзицији кроз проширене програме шема одговорности произвођача - што значи да је одговорност произвођача за производ проширена на постпотрошачку фазу животног циклуса производа. Нови захтеви о продуженим захтевима произвођача ће довести до бољих перформанси управљања отпадом применом наведених шема. За све врсте амбалаже до 2025. године мора бити успостављена обавезна проширена шема одговорности произвођача.

Превенција
Ново законодавство ће се посебно оријен-тисати на превенцију отпада и увести јасне циљеве за неке токове отпада, као што је смањење количине отпада од хране у ЕУ у износу од 50% и заустављање загађивања мора отпадом, са циљем постизања циљева одрживог развоја УН.

Праћење стања у области Циркуларне економије
При прелазу на Циркуларну економију за праћење основних трендова и образаца неопходно је успоставити систем праћења у циљу:

  1. бољег разумевања развоја различитих елемената Циркуларне економије током времена,
  2. успостављања јединственог система индикатора успеха у државама чланицама,
  3. оцену адекватности предузетих мера.
На основу овог праћења требали би се повремено одређивати нови приоритети у складу с дугорочним циљевима Циркуларне екоомије. Ово праћење није релевантно само за доносиоце одлука већ треба да послужи свима као инспирација за стварање нових мера.

Акциони план ЕУ за циркуларну економију
Циркуларни економски пакет даје јасан сигнал привредницима да ЕУ користи све алате који су на располагању за трансформацију своје економије, отварајући пут новим пословним приликама и подизању конкурентности. Шире мере за промену читавог животног циклуса производа превазилазе уско фокусирање на фазу завршетка живота и наглашавају јасну амбицију Комисије да трансформише економију ЕУ и донесе одговарајуће резултате. Иновативни и ефикаснији начини производње и потрошње требали би се све више појавити као резултат подстицаја који се успостављају. Примена принципа Циркуларне економије има потенцијал да успостави значајан број нових радних места у Европи, уз очување драгоцених и све оскуднијих природних ресурса, смањујући утицај коришћења ресурса на животну средину и додавање нових вредности, пре свега економских, друштвених и социјалних, отпадним материјалима. Утврђене су и секторске мере, као и кључне активности које обухватају:

  • Финансирање у износу од преко 650 милиона евра у оквиру програма Horizon 2020 и 5,5 милијарди евра у оквиру структурних фондова;
  • Развој стандарда квалитета секундарних сировина ради повећања поверења оператора на јединственом тржишту;
  • Мере у Плану рада за Екодизајн за промовисање што веће могућности оправке отпадних производа, повећања њихове издржљивости и могућности што већег степена рециклаже, уз повећање енергетске ефикасности тих производа;
  • Ревидирана Уредба о ђубривима, како би се олакшало препознавање органских ђубрива, као и ђубрива на бази отпада на јединственом ЕУ тржишту и подржала улога биолошких хранива;
  • Стратегија пластике у Циркуларној економији, која се бави питањима рециклабилности, биоразградљивости, присуством опасних материја у пластици са циљем достизања циљева одрживог развоја уз значајно смањење количине отпада која завршава у морима;
  • Низ других активности у поновном коришћењу воде укључујући законодавни предлог о минималним захтевима за поновно коришћење отпадних вода.

Трибина ''Мапирање циркуларне економије у Србији''

Агенција за заштиту животне средине је учествовала на трибини под називом ''Мапирање циркуларне економије у Србији'', одржаној 8. фебруара 2018. године у просторијама Привредне коморе Србије, у организацији Удружења индустрије отпада Србије ''Храбри чистач'', Групе за анализу и креирање јавних политика, а уз подршку компаније Veolia. Трибина је била део преко 60 догађаја који су се одржали широм света, у оквиру светске недеље посвећене теми циркуларне економије покренуте од стране Circular Economy Club (Клуб за циркуларну економију) из Лондона.
Трибина је имала за циљ да прикаже еколошке и економске предности, али и могућности и проблеме увођења циркуларне економије у Републици Србији. Представница Агенције за заштиту животне средине је истакла значајну улогу Агенције у тој области, јер Агенција активно сарађује са ЕЕА и припрема Национални профил за Извештај ЕЕА о ресурсној ефикасности, циркуларној економији и снабдевању сировинама "2018 More From Less Report".
Овде можете наћи претходни извештај "More from less - material resource efficiency in Europe", а Национални профил Републике Србије из 2016. године ОВДЕ.



Страна:
1