Данас је у Медија центру одржана презентација публикације "Транспарентност и одговорност агенција: Компаративна анализа пет регулисаних сектора у Србији и Македонији". То је завршни догађај у оквиру једногодишњег научно-истраживачког пројекта о регулаторним телима у Србији и Македонији под покровитељством Програма за промоцију регионалног истраживања Западног Балкана (RRPP Western Balkans), који је подржан од стране Швајцарске агенције са развој и сарадњу.
Публикација представља резултат истраживачког пројекта којим је мерен ниво транспарентности десет агенција у Србији и Македонији у чијим је надлежностима пет регулаторних сектора - телекомуникације, медији, енергетика, животна средине и тржишна конкуренција.
У публикацији је истакнуто да Агенција за заштиту животне средине Републике Србије пружа информације које су базиране на теренском испитивању, да ова институција не доноси одлуке и не ствара правила и да се сматра да је њена транспарентност остварена у потпуности.

Секопак је на конференцији "Зелена економија и рециклажна инфраструктура" промовисао CO₂ калкулатор на основу кога је доделио сертификате компанијама у систему оператера, за учинак у смањењу емисије CO₂ у атмосферу, а на бази пласираних и рециклираних количина амбалажног отпада у претходној години.

Са индустрализацијом и растом популације, емисија гасова са ефектом стаклене баште се константно повећавала. У последњих 100 година човечанство је емитовало гасове стаклене баште у атмосферу брже него што су их природни процеси могли уклонити. Република Србија, иако још увек није потписница Кјото Протокола, заједно са остатком света прати ефекте климатских промена и ради на смањењу емисије GHG гасова.
Искуства земаља ЕУ, које су усвојиле "принцип продужене одговорности произвођача" (EPR) показала су да је значај део смањења емитовања CO₂ могућ успостављањем одрживог система примарне селекције амбалажног отпада на месту његовог настанка, као и рециклажом односно поновним искоришћењем амбалажног отпада.
Секопак, као члан ProEuropa, кровне организације свих рецоверy организацијама из ЕУ односно носиоца EPR шема, учестововао је у изради модела за калкулацију уштеде CO₂ услед директног постојања EPR шеме, тј. успостављеног система сакупљања амбалажног отпада и његове рециклаже/поновног искоришћења у складу са националним циљевима.
Грађани Републике Србије годишње генеришу око 2,13 милиона тона комуналног отпада од чега амбалажни отпад износи за 2014 годину око 320 хиљада тона.
Пораст уштеде CO₂ емисије сагледан кроз призму EPR система, могуће обезбедити једино кроз наставак и интензивирање одвојеног сакупљања амбалажног отпада на месту његовог настанка, чему могу допринети сви грађани Републике Србије, али и сви остали субјекти у оквиру система упртављања амбалажним отпадом, превасходно одговорни оператери система, кроз обавезна улагања у систем примарне селекције.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године садржи резултате обраде података добијених оперативним аутоматским мониторингом квалитета ваздуха у Републици Србији током 2014. године. Он представља приказ континуитета реализације послова и активности које чине обавезе Агенције за заштиту животне по Закону о заштити ваздуха ("Службени гласник РС" бр. 36/09 и 10/13) у делу мониторинга квалитета ваздуха и извештавања, што је један од резултата вишегодишњих активности Агенције на успостављању и одржавању оперативног система за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији.

У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12).
Сагласно ЕУ пракси у овом Извештају је дат тренд квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и проценат становништва потенцијално изложеног концентрацијама загађујућих материја изнад референтних нивоа.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији 2014. године.
Комплетан Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2014. године можете преузети овде.

На 43. саветовању "ЗАШТИТА ВАЗДУХА 2015" одржаног у Зрењанину 22-24. септембра 2015. године, представницима Агенције за заштиту животне средине Филипу Радовићу и Тихомиру Поповићу додељене су плакете Удружења за заштиту ваздуха Србије. Плакете су додељене "за изузетно залагање и допринос у заштити квалитета ваздуха и животне средине у 2014. години".
Ово саветовање је одржано као интегрисани скуп заједно са 7. саветовањем "ДЕПОНИЈЕ ПЕПЕЛА, ШЉАКЕ И ЈАЛОВИНЕ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА И РУДНИЦИМА" и 4. саветовањем "ОДСУМПОРАВАЊЕ ДИМНИХ ГАСОВА".
Стручњаци Агенције су на овим скуповима презентовали 4 стручна ауторска рада.

Међународни Дан заштите озонског омотача обележава се 16. септембра, на дан када је 1987. године потписан Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач.
Овогодишњи слоган "Озонски омотач - једино што те раздваја од УВ зрака", треба да подсети грађане да свако може дати допринос очувању озонског омотача.
У циљу заштите озонског омотача, као резултат међународне политике - Бечке конвенције и Монтреалског протокола, производња и потрошња супстанци које оштећују озонски омотач (ODS-Ozone Depleting Substances) знатно је смањена од 1990-тих година до данас.
Од 01.01.2010. године, забрањен је увоз свих супстанци које оштећују озонски омотач из Анекса Монтреалског протокола, изузев HCFC супстанци и метил бромида. Увоз је могућ само за случајеве дефинисане као тзв. "увоз за посебне намене" (Essential use Exemptions), а мора да их потврди Конференција земаља чланица.
Реализујући обавезе по међународној регулативи Република Србија даје допринос заштити озонског омотача.

У Републици Србији не постоји производња ODS-а, а Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, као надлежни орган за издавање дозвола за увоз/извоз супстанци које оштећују озонски омотач, стриктно контролише увоз и потрошњу ових супстанци.

Данас је у Београду одржан Други међународни сајам "Зелена економија" под називом "Зелена економија и рециклажна инфраструктура" којој су присуствовали и министарка Проф. др Снежана Богосављевић Бошковић и директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.
Директор Агенције се у обраћању скупу осврнуо на значај данашњег обележавања међународног Дана заштите озонског омотача, а потом нагласио важност концепта зелене економије у остваривању одрживог развоја. Нагласио је да је рециклажна индустрија примарна грана зелене економије и да је битно улагање у сакупљачку мрежу, где има 50.000 потенцијалних радних места. Тренутно у Србији има 2.500 дозвола за управљање отпадом, од чега је 600 за третман отпада.
С обзиром на процес прикључивања Србије Европској унији важно је знати да Стратегија Европске уније за 2020. годину предвиђа увођење циркуларне економије, потпуно новог концепта пословања, за који се и Србија мора на време припремити.
Директор Агенције је своје излагање завршио констатацијом да улагање у животну средину никада није трошак, већ инвестиција у наше здравље и будућа радна места.

Агенција за заштиту животне средине је 10.09.2015. учествовала на научно-стручном скупу "Одрживо коришћење земљишта" који је организовао Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада поводом обележавања Међународне године земљишта 2015. године. Скуп је окупио представнике институција које се баве проучавањем, управљањем и коришћењем земљишних ресурса у Србији, са циљем подизања свести о значају земљишта и изазовима за његово одрживо коришћење.
Директор Агенције Филип Радовић представио је надлежности и циљеве Агенције за заштиту животне средине, док је мр Драгана Видојевић говорила о притисцима на земљиште и о стању земљишта у Републици Србији.

На сајту Агенције приказани су подаци о врстама и количинама емитованих загађујућих материја у воде из привредних субјеката који имају обавезу извештавања у складу са Правилником о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података ("Службени гласник РС", број 91/10).

Подаци за текућу годину се објављују након њихове верификације од стране Агенције, док су подаци за период од 2010 - 2013. године комплетни за сва предузећа која су податке доставила.

Преглед је оптимизован за Internet explorer.
За преглед података је неопходно инсталирати Microsoft Silverlight.
Подаци о емисијама у воде се налазе овде.

Агенција за заштиту животне средине је 14.8.2015. године у сарадњи са Општином Сокобања и ГЗЈЗ "Тимок" из Зајечара успоставила ново мерно место за праћење алергеног полена.

Клопка, уређај за узорковање алергеног полена у ваздуху, је постављена на платоу зграде Специјалне болнице за плућне болести у Сокобањи.

Уз наведену сарадњу Сокобања је постала 19. мерно место у Републици Србији за праћење врсте и концентрације алергеног полена, а друга, поред Златибора, туристичка дестинација где ће се пратити присуство алергеног полена у ваздуху. Тиме се излази у сусрет све већем броју захтева грађана за овом врстом информација.

Од 03. јула 2015. године на сајту Агенције приказани су подаци о врстама и количинама емитованих загађујућих материја у ваздух из привредних субјеката који имају обавезу извештавања у складу са:

1. Правилником о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикуплјања података ("Службени гласник РС", број 91/10) и
2. Уредби о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух ("Службени гласник РС", бр. 71/10 и 6/11 - испр.)