Екипа Агенције за заштиту животне, коју су предводили Тихомир Поповић, Начелник Одељења за контролу квалитета ваздуха и Љиљана Новаковић, Руководилац калибрационе лабораторије, поставила је и активирала моболну аутоматску станицу за праћење квалитета ваздуха (АМСКВ) у Великом Градишту. Мобилна АМСКВ је активирана 21. маја 2013. на локацији Главне метеоролошке станице Велико Градиште.

Избор локације за постављање мобилне АМСКВ је извршен у циљу континуираног праћења квалитета ваздуха, нарочито у епизодама транспорта прашине са румунског острва у Дунаву. Такве епизоде се јављају при појачаном југоисточном ветру - кошави. Тада се на подручје Великог Градишта наноси прашина у којој су масене концентрације PM10 веће од граничних вредности по домаћој и ЕУ регулативи. Информације о резултатима праћења концентрација PM10 и резултатима анализа на садржај тешких метала у претходном периоду можете видети на web страници Агенције у делу Информације о прекорачењима и хаваријама - Информација о мерењима посебне намене.

Резултати мерења мобилне АМСКВ у Великом Градишту, уз текуће резултате из целе државне мреже за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха у Републици Срији, се могу пратити, у реалном времену, на web страници Агенције.

У Београду је 27. маја 2013. године одржана финална пројектна конференција "Извештавање за одрживост VI“ на коме је званично представљена последња етапа пројекта "Успостављање Центра за управљање животном средином“ у оквиру Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине - Агенције за заштиту животне средине Републике Србије, као и резултати пројекта који се имплементира од 2010. године.

Окупљене званице поздравила је госпођа Зорана Михајловић, Министар енергетике, развоја и заштите животне средине Републике Србије и искористила прилику да честита на успешној имплементацији пројекта свим партнерима. Његова екселенција господин Нилс Рагнар Камсваг (Nils Ragnar Kamsvag), Амбасадор Краљевине Норвешке у Србији је изразио своје задовољство што има прилику да учествује на финалној Конференцији пројекта посебно имајући у виду да је учествовао као члан Министарства спољних послова Краљевине Норвешке у доношењу одлуке о додељивању средстава за овај пројекат. Амбасадор Камсваг је изразио уверење да ће резултати пројекта осигурати успешно извештавање Србије у овој области према Европској Унији. Директор Агенције за животну средину господин Филип Радовић истакао је да ће Агенција и Република Србија овим пројектом кроз Центар за управљање животном средином добити моћан алат за извршавање задатака у области животне средине и најавио да ће Центар постати саставни део Агенције након завршетка пројекта.

Госпођа Марта Сигети Бониферт (Marta Szigeti Bonifert), извршни директор Регионалног центра за животну средину за Централну и Источну Европу (REC) је назвала ову Конференцију нови почетак уместо финалног скупа и искористила прилику да се захвали на могућности да присуствује овом догађају као и могућности да се сам пројекат и реализује захваљујући Министарству спољних послова Краљевине Норвешке. Госпођа Сирен Берге (Siren Berge), извршни директор норвешке компаније Emisoft - креатора "TEAMS“ софтверског пакета, је нагласила да ће Емисофт наставити тесну сарадњу са актерима пројекта и да ће осигурати редовно ажурирање испорученог система који је један од највреднијих реултата пројекта. Председавајући Конференције господин Радоје Лаушевић, заменик извршног директора Регионалног центра за животну средину је отворио Конференцију и најавио деветоминутни филм о пројекту који је представио све учеснике пројекта и његову реализацију током протекле три године.

У наставку конференције представљене су предности коришћења софтверског пакета Центра за представнике индустрије и надлежну институцију - Агенцију, као и досадашња искуства у раду са изабраним компанијама - клијентима на овом пројекту.

Конференцији су присуствовали представници дипломатског кора, највећих српских индустријских предузећа, представници надлежних органа на свим нивоима, образовних институција из области животне средине, као и заинтересоване јавности.

Међународни дан биолошке разноврсности (22. мај) обележава се низом манифестација у оквиру "Недеље биодиверзитета у Србији“.

Обележавање је започело 21. маја 2013. године, пригодним предавањима о вилинским коњицима и птицама водених станишта у Заводу за заштиту природе Србије, а наставља се данас отварањем Центра за посетиоце "Врело“ на Старој планини. У петак се, заједно са обележавањем Дана Европских паркова, наставља у Лазаревој пећини- Злот, а у суботу на Островици- Рудник.

На Десетој конференцији чланица Конвенције о биолошкој разноврсности (UN) усвојен је Аичи (главни) циљ за период 2011-2020. година, у пет стратешких области:

• Смањити узроке губитка биодиверзитета кроз интегрисање биодиверзитета у активности владе и друштва
• Смањити дирекне притиске на биодиверзитет и промовисати одрживо коришћење
• Побољшати статус биодиверзитета кроз очување разноврсности на свим нивоима (екосистемски, специјски и генетички диверзитет)
• Повећати добити које обезбеђује биодиверзитет и услуге екосистема
• Побољшати спровођење одлука кроз међусекторско планирање, управљање знањем и изградњу капацитета

У Србији је регистровано око 45 000 биљних и животињских врста. Површина заштићених подручја је око 520 000 хектара или 5,9% територије. Под заштитом је преко 2600 врста (1760 строго заштићених и 853 врсте у категорији заштићених). У периоду од 1953-2006. године, дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину (На слици: CORINE Land Cover 2006- Шуме у Србији).

Једна од заштићених врста птица је и белоглави суп (Gyps fulvus Hablizl 1883). Белоглави суп је врста која није способна да пробије кожу угинулих биљоједа својим кљуном. Због тога уобичајено почиње са исхраном тек када црни лешинар заврши свој оброк. Уколико нема црног лешинара у околини белоглави суп почиње да се храни кроз усни или анални отвор угинуле животиње. Глава и дугачки врат покривени су белим паперјем. Тежина белоглавог супа је око 8,5 kg, а распон крила достиже 2,8 m. Белоглави суп гнезди се на стенама, градећи мање или веће колоније. Белоглави суп био је уобичајено присутна врста у Србији све до педесетих година прошлог века, гнездећи се у кањонима и планинским регионима око Панонског басена. Стабилну бројност популације данас има само на острву Криту (Грчка), док се код нас среће само у кањонима западне Србије.

У жељи да се заустави губитак врсте са ових подручја, група грађана љубитеља природе је заједно са орнитолозима основала Фонд за заштиту птица грабљивица и Центар за природне ресурсе NATURA. Број гнездећих парова и младунаца у кањонима Увца, Трешњице и Милешевке повећан је више од десет пута у односу на 1991. и 1992. годину (на слици: Сателитско праћење колонија белоглавог супа у Србији).

Резултат те заједничке активности је такав да је данас бројност популације белоглавог супа у Србији 550-600 јединки. Кањон Увца и Трешњице су били најзначајнији локалитети повратка белоглавог супа на Балкан. Данас се спроводе симултани пројекти реинтродукције белоглавог супа у Херцеговини и на два локалитета на Старој Планини: један близу Пирота (Србија), а други на Котелу (Бугарска).

15. маја 2013. године директор Агенције за заштититу животне средине Филип Радовић, отпочео је петодневну студијску посету Ослу и Бергену (Норвешка), а поводом сарадње са Министарством спољних послова Краљевине Норвешке (MFP) на пројекту “Успостављање Центра за управљање животном средином (EMC) у Србији“.

Током посете Ослу, уприличен је сусрет директора Радовића и господина Хаакона Бланкербурга, начелника одељења за Западни Балкан у оквиру MFP-a, са темом наставка билатералне сарадње Републике Србије и Краљевине Норвешке у области заштите животне средине. Са посебном пажњом размотрене су могућности проширивања примене најсавременијих софтверских решења за прикупљање и обраду података од значаја за Агенцију за заштиту животне средине.

Током посете Бергену одржан је састанак са представницима компаније Emisoft AS, предвођени госпођом Siren Berge, извршном директорком овог предузећа, где је истакнута важност и континуитет у имплементацији EMC пројекта.

Током завршног састанка са Емисофт-ом (компанијом која је обезбедила софтвер за вођење евиденције и извештавање о стању животне средине) констатовано је да Република Србија, као прва држава изван региона ЕУ која је добила донацију за успостављање оваквог система, треба да у процесу придруживања Унији, додатно ојача своје капацитете за потребе ефикасног праћења и извештавања о животној средини. Такође, истакнут је значај повезивања комерцијалног сектора и надлежних институција, те да се представљеним решењима EMC пројекта и успостављеним Центром за управљање животном средином при Агенцији за заштиту животне средине може значајно допринети остваривању принципа одрживог развоја и унапређењу стања животне средине у Републици Србији.