Дана 03.01.2014. године Агенција за заштиту животне средине је у 17:00 часова добила обавештење од републичког водопривредног инспектора Ђорђа Кљајевића, дипл. инж. о помору рибе односно хаваријском загађењу воде акумулације Драгоцвет, на територији општине Јагодина.

Након пријема информације о загађењу акумулације Драгоцвет , предузете су мере на основу Закона о водама (“Сл.Гласник РС 30/2010”). Представници Агенције за заштиту животне средине, Здравко Шево, хем.тех. и Светислав Денић хем.тех., дана 04.01.2014.године у присуству републичког водопривредног инспектора Ђорђа Каљевића, извршли су узорковање воде на следећим профилима:

• Узорак бр.1 (04.01.2014.г., у 09:30 часова) Профил 1, акумулација Драгоцвет (Река Ковачевачки поток), код бране, средина акумулације, 0.5m испод површине воденог огледала, (идентиф.бр. узорка 3_1_2014).
• Узорак бр.2 (04.01.2014.г., у 10:00 часова) Профил 1, акумулација Драгоцвет (Река Ковачевачки поток), код бране, средина акумулације, 1.0m испод површине воденог огледала, (идентиф.бр. узорка 3_2_2014).
• Узорак бр.3 (04.12.2013.г., у 10:30 часова) Профил 1, акумулација Драгоцвет (Река Ковачевачки поток), код бране, средина акумулације, 2.0m испод површине воденог огледала, (идентиф.бр. узорка 3_3_2014).

Током узорковања уочена је промена органолептичких показатеља, односно видљиве отпадне материје (приметне по површини акумулације је било много угинуле рибе), мирис и боја у свим узорцима воде су такође били приметни и одговарали су VK стању (Сл.СРС бр.5/68).

Просечна средња вредност раствореног кисеоника је била V класа еколошког потенцијала, односно ван класе граничних вредности у површинским водама (дефицит кисеоника).
Просечна средња вредност укупног органског угљеника (ТОС) указује на органско оптерћење воде акумулације и била је ван класа еколошког потенцијала, односно припадала је IV класи граничних вредности у површинским водама.
Средња просечна вредност амонијачног јона је била ван класа еколошког потенцијала (Сл. гласник РС, број 74/2011), односно ван класе граничних вредности у површинским водама(Сл. гласник РС, број 50/2012).
Средња просечна вредност укупног азота била је ван класа граничних вредности у површинским водама (Сл. гласник РС, број 50/2012).
Средње просечне вредноси ортофосфата и укупног фосфора су припадале IV класи еколошког потенцијала, као IV класи граничних вредности у површинским водама (Сл. гласник РС, број 74/2011, Сл. гласник РС, број 50/2012).
Просечна средња вредност хемијске потрошње кисеоника HPKMn -(перманганатна метода) је припадала III класи граничних вредности у површинским водама, док је хемијске потрошње кисеоника HPKCr - (бихроматна метода) припадала IV класи граничних вредности у површинским водама.

Комплетан извештај о испитивању квалитета можете преузети овде: Испитивање квалитета воде на акумулацији Драгоцвет, на територији општине Јагодина.

Поводом изјаве бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа у емисији РТС "Да можда не", емитованој 16. јануара 2014. године да је Агенција за заштиту животне средине дужна да три пута годишње обавља контролу квалитета воде, наглашавамо да је Агенција испунила све законске обавезе кад је реч о праћењу квалитета воде у језеру Врутци.

О свим резултатима испитивања хемијских и биолошких параметара квалитета вода су још почетком августа 2013. године, у форми извештаја, обавештене надлежне институције, укључујући Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља односно ЈВП "Србијаводе". Ови извештаји су у дигиталној форми доступни на интернет презентацији Агенције за заштиту животне средине.

Према програму мониторинга статуса вода, Агенција за заштиту животне средине је испитивала квалитет воде акумулације Врутци у 2011. и 2012. години. Ни у једном од ова два испитивања није утврђено повећање присуства алги, али је примећена је повећана концентрација одређених приоритетних хазардних супстанци и то кадмијума у 2011. години, односно кадмијума и живе у 2012. години. Ови резултати, поред тога што су објављени у наведеним извештајима, експлицитно су обрађени и у Извештају о стању животне средине за 2011. годину, односно Извештају о стању животне средине за 2012. годину. Оба извештаја достављена су на мишљење надлежним министарствима у току 2012, односно 2013. године, те усвојени од стране Владе Републике Србије, односно од стране Одбора за заштиту животне средине, Скупштине Републике Србије и то једногласно. На основу достављених извештаја, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде дужно је да реагује у складу са законом.

Напомињемо да мониторинг квалитета површинских и подземних вода који Агенција врши на водотоковима, акумулацијама и језерима, није намењен свакодневном праћењу квалитета вода, нити се на било који начин може повезивати са проблемима у квалитету воде за пиће, за чије праћење су надлежне друге институције. Према члану 74. Закона о водама јавно предузеће које обавља послове снабдевања водом, дужно је да постави уређаје и обезбеди стално и систематско регистровање количина воде и испитивање квалитета воде на водозахвату. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће за градове величине Ужица (величине између 50.000 и 100.000 становника) предвиђа вршење основних прегледа сирове воде шест пута месечно, односно два пута периодично током године. Ова испитивања за потребе комуналних предузећа обављају акредитоване лабораторије, најчешће локални или регионални Заводи за јавно здравље.

Ради се, дакле, о 74 узорковања воде на годишњем нивоу, на три локације: из сваког изворишта, из резервоара воде за пиће и водоводне мреже, уз обавезу прегледа исправности који обухватају микробиолошке, биолошке, физичке, физичко-хемијске и хемијске показатеље.

Изнети подаци и законске одредбе показују да је Агенција урадила све што је у њеној надлежности и да наводи бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа нису тачни.

НОВО! Комплетан извештај о испитивању квалитета воде у акумулацији Врутци можете преузети овде: Испитивање квалитета воде акумулације Врутци.

Средином децембра 2013. год. у акумулацији Врутци примећена је појава "цветања воде", изазвана врстом Planktothrix rubescens (DeCand. ex Gom.) Anagn. & Kom. из групе Cyanobacteria. По налогу Републичке водопривредне инспекције Агенција за заштиту животне средине извршила је узорковање воде акумулације Врутци (водно тело DJ_4) 31.12.2013. год.

На акумулацији су примећене тамне пурпурно-црвене плутајуће формације, које је ветар нанео у приобаље, нарочито код бране и на улазу у акумулацију. Боја воде била је приметна, такође, тамно пурпурно-црвена и то не само на површини него и дуж воденог стуба, што се могло видети приликом спуштања Secchi диска за мерење прозрачности воде. Узорковање воде је обављено на три локалитета: код бране (у близини водозахвата (ознака локалитета са А)), у централном делу акумулације (ознака Б) и на улазу у акумулацију (ознака Ц). На сва три локалитета узети су узорци из површинског слоја воде (0,5 m испод површине), а на локалитету код бране узети су и узорци по вертикалном профилу акумулације са 3, 6, 10, 15, 20 и 27 m дубине). Дубина акумулације на овом локалитету је износила 30 m. Констатована је тотална циркулација воде са условима хомеотермије, јер је температура воде била уједначена од површине до дна акумулације (5,6 ^оC у површинском слоју воде, а 5,5 ^оC на 30 m дубине).

На основу испитивања фитопланктонске заједнице потврђено је да се ради о интензивном развоју врсте Planktothrix rubescens из групе Cyanobacteria. Масован развој ове врсте констатован је у свим узорцима воде и у тренутку испитивања био је мање више уједначен дуж воденог стуба (од површине до дна акумулације). Популација врсте Planktothrix rubescens заступљена је са уделом од преко 98 % у односу на укупну бројност (абунданцу) фитопланктона. Дужина трихома (филамената) врсте Planktothrix rubescens кретала се од минимално 258 µm до максимално 2047 µm, са просечном вредношћу од 996 µm. Ширина трихома износила је од минимално 6,06 µm до максимално 7,62 µm, са просечном вредношћу од 6,77 µm. Дужина ћелија износила је у просеку око 3 µm.

Састав и структура заједнице фитопланктона указују на дубоки поремећај биолошке равнотеже. Бројност осталих група алги је била занемарљива у односу на густину популације врсте Planktothrix rubescens. Абунданца фитопланктона и % заступљеност Cyanobacteria одговарају V класи еколошког потенцијала. Појава "цветања воде", примећена је још средином децембра на акумулацији. У узорцима узетим са акумулације 31.12.2013. год. може се констатовати интензиван развој врсте Planktothrix rubescens. Највећа биомаса врсте констатована је на улазу у акумулацију. На локалитету код бране, где је узорковање рађено по дубини, највећа биомаса врсте констатована је на 10 m дубине, а најмања при дну акумулације.

Температурни режим утицао је на остале абиотичке и биотичке факторе средине. Као последица тоталне хомеотермије, концентрација раствореног кисеоника у води је уједначена од површине до дна акумулације. Констатоване су повећане вредности садржаја укупног органског угљеника у води. Према Правилнику о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода (Сл. Гласник РС, број 74/2011) ове вредности су одговарале IV класи еколошког потенцијала, што указује на повећано органско загађење акумулације. Биомаса цијанобактерија представља органско оптрећење акумулације. Просечна концентрација укупног фосфора у акумулацији, према горе наведеном Правилнику одговара II класи еколошког потенцијала. Међутим, према OECD класификацији трофичког статуса језера ова концентрација укупног фосфора одговара хипереутрофним условима.

Carlsonov индекс (Carlson’s Trophic State Index - TSI) трофичности користи алгалну биомасу као основу класификације трофичког статуса. Параметри који независно процењују биомасу алги су: концентрација хлорофила а, провидност (мерена Secchi диском) и концентрација укупног фосфора. Параметри трофичког статуса акумулацију Врутци, на локалитету код бране, у моменту испитивања, сврставају у III класу еколошког потенцијала.

Сматрамо да појава "цветања воде" није последица акутног загађења, већ да је последица дугогодишњег негативног антропогеног утицаја, повећане еутрофизације саме акумулације. Метеоролошки услови током 2013. год. и високе температуре у новембру, које су биле неуобичајене за овај период године, довели су до продужења вегетационе сезоне. Претпостављамо да је интензивна фотосинтетичка активност других алги, пре свега зелених, довела до повећања pH вредности преко 9,0. У току испитивања 2012. год. забележене су вредности pH преко 9,0, чак до дубине од 5m. Цветање цијанобактерија много је интензивније у водама чија је pH вредност преко 9,0. Врста Planktothrix rubescens је стенотермни организам хладних вода. Забележене су појаве њеног интензивног развоја у дубоким средњеевропским и јужним субалпским језерима. У природним условима у 80 % случајева врста се развија при температурном опсегу од 11 до 14 ^оC. Зато су карактеристичне њене популације у току летње стратификације, у слоју металимниона (око 10 m дубине) где су температуре воде ниже него у површинском слоју. Врста поседује компетитивну предност у односу на друге алге, јер може да се развија у условима нижег светлосног интензитета који владају у слоју металимниона.

Физиолошке карактеристике врсте Planktothrix rubescens (регулација способности плутања, због поседовања гасних вакуола) условљавају испливавање густе металимнионске популације у епилимнионски слој, где се због стабилности воденог стуба и високог капацитета плутања и задржава. Ту до изражаја долазе њене физиолошко-еколошке предности у односу на друге алге, што доводи до израженог "цветања воде" и апсолутној доминацији ове врсте у површинском слоју воде. У периодима јесење циркулације воде, популације врсте су присутне дуж целог воденог стуба, али су више концентрисане у горњем делу еуфотичне зоне.

Концентрације укупног фосфора и ортофосфата у акумулацији Врутци су више него довољне да омогуће масован развој ове врсте. Статистички подаци са 80 холандских плитких језера показују да је врста Planktothrix rubescens доминантна и у ситуацијама када се концентрације ортофосфата крећу у распону између 0 и 10 µg/l. Експериментални подаци у лабораторијским условима сугеришу да је врста способна да искористи фосфор и из органских облика фосфора, када постоје ограничавајући услови у погледу концентрације ортофосфата. С обзиром да фосфор није ограничавајући фактор за Planktothrix rubescens у акумулацији Врутци вероватно је да су температура воде и интензитет светлости идентификовани као најважнији фактори који контролишу раст и дубину дистрибуције популација Planktothrix rubescens што су многе студије и показале.

Масован развој ове врсте представља велики проблем у коришћењу воде из акумулација, због тога што врста продукује микроцистин, токсин који је један од најопаснијих у класи хепатоксина. Прогнозирање развоја густих популација врсте Planktothrix rubescens је тешко због изузетно сложених физиолошко-еколошких механизама који то контролишу. Испитивања субалпских италијанских језера показују да је цветање воде у новембру једне године довело до снажне доминације врсте Planktothrix rubescens и током следеће године. Способност популација ове врсте да презиме из претходне сезоне констатована је и у Циришком језеру и језеру Гарда, где су имале конкурентску предност у коришћењу расположивих ресурса доступних на почетку вегетационе сезоне, достижући максимум развића крајем априла. Зато би било неопходно да се током 2014. год. организују испитивања акумулације Врутци са најмање месечним интензитетом узимања узорака.

Planktothrix rubescens (DeCand. ex Gom.) Anagn. & Kom.
Акумулација Врутци 31.12.2013.

У "Службеном гласнику РС", број 114, од 23. децембра 2013. године, објављени су нови:

1. Правилник о документу о кретању отпада ("Службени гласник РС", број 114/13) и
2. Правилник о документу о кретању опасног отпада ("Службени гласник РС", број 114/13).

Овим Правилницима су усклађени обрасци Докумената са другим формуларима за извештавање Агенције за заштиту животне средине, а све у циљу што ефикасног праћења кретања отпада на територији Републике Србије. Поред тога, прописана је и обавеза електронског достављања Агенцији сваког појединачног Документа о кретању опасног отпада.

Текстове ових Правилника, као и обрасце Документа о кретању отпада и Документа о кретању опасног отпада можете преузети на интернет страници Агенције:

Kontrola kretanja otpada u Republici Srbij

Обавеза сваког претходног власника опасног отпада је да у року од 5 дана од дана пријема потписане и оверене копије Документа од примаоца отпада, електронски достави податке Агенцији за заштиту животне средине, уносом података из документа о кретању опасног отпада у информациони систем Агенције преко портала www.sepa.gov.rs.

Ова обавеза ће се, за све врсте опасног отпада, као и за све врсте посебних токова отпада, примењивати од 1. јануара 2014. године, док је за неопасан отпад примена овог извештавања одложена до 1. јануара 2015. године.

У складу са новим законским обавезама, Агенција је направила посебан информациони систем докумената о кретању отпада и обезбедила једноставан унос података на интернет страници Агенције.

Систем ће бити доступан свим корисницима од 8. јануара 2014. године.