Извештај о статусу површинских вода Србије даје приказ стања квалитета воде водних тела обухваћених мониторингом у периоду 2017-2019. Ова публикација представља наставак и надоградњу претходна два извештаја о статусу водних тела површинских вода. Оцена еколошког и хемијског статуса се методолошки не разликује од претходних, али је употпуњена резултатима испитивања биолошких заједница макрофита и риба. Извештај се може користи као основа за планирање заштите површинских вода и за постављање локалних и регионалних циљева заштите животне средине.

Сложеност и међусобни утицаји еколошких система у данашњем динамичном свету, а подручје наше земље није ништа мање комплексније, налаже успостављање одговарајућег мониторинга да би се утврдили кључни сектори у праћењу напретка према задатим циљевима. Систематски мониторинг квалитета воде и ваздуха, прикупљање података о стварању отпада и изворима загађивања воде, ваздуха и земљишта, уз податке о угрожености природних вредности са различитим социо-економским показатељима, представљају спектар послова из домена који су дефинисани законима и подзаконским актима Републике Србије и део су надлежности Агенције за заштиту животне средине. Ова публикација је урађена на основу података од 2004. године до 2019. године.

Седимент игра важну улогу у процесима кружења у воденој средини и утиче на транспорт значајног броја хранљивих материја и загађујућих супстанци. Већим делом седимент у површинским водама води порекло из површинске ерозије земљишта и састоји се углавном од минералне компоненте. Додатна органска компонента настаје биолошким активностима унутар водене средине. Транспорт седимената у рекама повезан је са широким спектром еколошких и инжењерских питања и ова проучавања постају све важнија на националном и међународном нивоу, а као потреба за проценом проноса загађења реком у прекограничном појасу. Највећи водотоци у Србији су прекограничне реке - Дунав, Сава и Тиса, и већина транспорта седимента одвија се дуж ових река. Ова публикација је урађена на основу резултата од 2012. године до 2017. године.

Смернице за развој мониторинга у оквиру планова управљања речним сливовима представљају поглавља са смерницама за развој мониторинга у складу са европском оквирном директивом о водама (ОДВ). У досадашњем раду, кроз низ студија, стратегија и планова, нису од стране за то надлежних државних органа Републике Србије систематизовани и анализирани подаци о тачкастим и дифузним изворима загађења у циљу анализе притисака на водна тела или групе водних тела за сливна подручја ради свеобухватнијег сагледавања неопходних елемената за пројектовање надзорног и оперативног мониторинга.

Вода је основ живота на Земљи и користи се у различите сврхе, као вода за пиће, у производњи електричне енергије, транспорту, индустрији и пољопривреди. Водени екосистеми су највише угрожени људском активношћу, а подземне и површинске воде су пријемници различитих типова загађења (комуналне и индустријске отпадне воде, дифузни извори загађења, депозиција полутаната). Последице различитих типова загађења су растући притисци на водне ресурсе који су допринели деградацији и нестанку акватичних станишта и смањењу биолошке разноврсности, као и погоршању квалитета и смањењу количине воде. Оквирна директива о води (у даљем тексту ОДВ) уводи интегрисани и координирани приступ управљању водним ресурсима, који сагледава површинску и подземну воду и узима у обзир повезаност утицаја одређених активности, повезаност квалитета и квантитета воде, као и намену и коришћење земљишта. Ова публикације је урађена на основу података из 2015. године.

Да ли нам је потребна публикација о водама Србије? Свакодневно јавност интересује, на пример, какав је квалитет вода које протичу нашим рекама и да ли ће воде бити у довољним количинама у будућности. Свакако нам недостаје једна синтеза многобројних анализа показатеља квантитета и квалитета водних ресурса Србије тако да буде разумљива јавности, прихватљива критеријуму стручњака и намењена потребама извештавања према доносиоцима одлука. Ова публикација представља врхунац напора Агенције за заштиту животне средине у претходних десет година да се одговори законској обавези извештавања на националном нивоу у области вода.

Циљ Протокола о води и здрављу је да се на свим одговарајућим нивоима, националном, прекограничном и међународном, заштити здравље, као основно људско право, у циљу одрживог развоја и реализације Миленијумских циљева УН, кроз унапређење управљања водом и заштиту водених ресурса. Подземне и површинске воде су обновљиви ресурси, са ограниченом способношћу опоравка, па је од суштинске важности одрживо и континуирано управљање хидролошким циклусом.

Ова публикација има за циљ да прикаже најновија истраживања о дифузном загађењу које настаје од отицаја са различито коришћеног земљишта, пољопривредних површина, урбаних и руралних простора и шумских ресурса. Све су ово активности које имају локални карактер и утицај на стање квалитета површинских вода у низводнијем делу екорегиона.

Еколошки и хемијски статус језера Палић одређен је на основу биолошких елемената квалитета, пратећих физичко хемијских елемената квалитета, приоритетних и приоритетних хазардних супстанци и осталих загађујућих супстанци које су дефинисане Правилником о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода.