Сложеност и међусобни утицаји еколошких система у данашњем динамичном свету, а подручје наше земље није ништа мање комплексније, налаже успостављање одговарајућег мониторинга да би се утврдили кључни сектори у праћењу напретка према задатим циљевима. Систематски мониторинг квалитета воде и ваздуха, прикупљање података о стварању отпада и изворима загађивања воде, ваздуха и земљишта, уз податке о угрожености природних вредности са различитим социо-економским показатељима, представљају спектар послова из домена који су дефинисани законима и подзаконским актима Републике Србије и део су надлежности Агенције за заштиту животне средине. Ова публикација је урађена на основу података од 2004. године до 2019. године.

Контаминиране локације се, нажалост, често налазе у близини урбаних зона, речних токова и осетљивих природних подручја, па је стога потребно обављати редовно праћење. Многобројне опасне супстанце, њихова хетерогеност, као и разноликост начина изложености доприносе сложености проблема повезаних са контаминираним локацијама. Степен целокупног проблема остаје непознат услед недостатка доступних података и објављених студија, као и недостатка тачних евиденција о изложености локалног становништва. Чињеница која додатно усложњава проблем јесте та што се контаминиране локације најчешће налазе у подручјима са ниским животним стандардом, што има озбиљне друштвено-економске утицаје.

Контаминиране локације се, нажалост, често налазе у близини урбаних зона, речних токова и осетљивих природних подручја, па је стога потребно обављати редовно праћење. Многобројне опасне супстанце, њихова хетерогеност, као и разноликост начина изложености доприносе сложености проблема повезаних са контаминираним локацијама. Степен целокупног проблема остаје непознат услед недостатка доступних података и објављених студија, као и недостатка тачних евиденција о изложености локалног становништва. Чињеница која додатно усложњава проблем јесте та што се контаминиране локације најчешће налазе у подручјима са ниским животним стандардом, што има озбиљне друштвено-економске утицаје.

Смернице за развој мониторинга у оквиру планова управљања речним сливовима представљају поглавља са смерницама за развој мониторинга у складу са европском оквирном директивом о водама (ОДВ). У досадашњем раду, кроз низ студија, стратегија и планова, нису од стране за то надлежних државних органа Републике Србије систематизовани и анализирани подаци о тачкастим и дифузним изворима загађења у циљу анализе притисака на водна тела или групе водних тела за сливна подручја ради свеобухватнијег сагледавања неопходних елемената за пројектовање надзорног и оперативног мониторинга.

Вода је основ живота на Земљи и користи се у различите сврхе, као вода за пиће, у производњи електричне енергије, транспорту, индустрији и пољопривреди. Водени екосистеми су највише угрожени људском активношћу, а подземне и површинске воде су пријемници различитих типова загађења (комуналне и индустријске отпадне воде, дифузни извори загађења, депозиција полутаната). Последице различитих типова загађења су растући притисци на водне ресурсе који су допринели деградацији и нестанку акватичних станишта и смањењу биолошке разноврсности, као и погоршању квалитета и смањењу количине воде. Оквирна директива о води (у даљем тексту ОДВ) уводи интегрисани и координирани приступ управљању водним ресурсима, који сагледава површинску и подземну воду и узима у обзир повезаност утицаја одређених активности, повезаност квалитета и квантитета воде, као и намену и коришћење земљишта. Ова публикације је урађена на основу података из 2015. године.

Земљиште је танак растресити површински слој земљине коре настао дуготрајним узајамним деловањем матичне стене (геолошке подлоге), климе (макро, мезо и микроклиме) и живих бића (биљака, животиња и микроорганизама). Убраја се у условно обновљиве ресурсе с обзиром на дуготрајне процесе настанка и развоја. Земљиште се одликује плодношћу, односно присуством супстанци (воде, минералних и органских материја, кисеоника) које су неопходне за раст и развиће биљака. Омогућујући примарну продукцију у терестричним екосистемима, земљиште обезбеђује око 90% хране за човечанство и представља услов опстанка живог света на земљи. Из тог разлога неопходно је одржавати његове функције и квалитет. Ова публикација је урађена на основу података из 2013. године.