Проглашен је међународни дан скретања пажње јавности на значај лешинара и на њихово убрзано нестајање, који се организује сваке прве суботе у септембру. Дан белоглавог супа је прерастао у прилику за скретање пажње јавности на значај заштите угрожених врста који симболизује успешна заштита белоглавог супа у Србији.
Белоглави суп се гнезди у четри колоније у западној Србији. Специјални резерват природе Увац је најбројније станиште ове угрожене врсте на Балкану и обухвата две колоније. Прва колонија се налази на Увачком језеру, а друга је на Радоињском језеру које је смештено у доњем делу тока реке Увац. У непосредној близини Увца белоглави суп се гнезди у Парку природе Клисури Милешевке и те три колоније представљају једно јато. Четврта колонија је издвојена 60 км од ове групе колонија и налази се низводно у долини Дрине у Специјалном резервату природе Клисури реке Трешњице. Применом мера активне заштите после две деценије популација се увећала више од 10 пута и данас се овде налази преко 200 парова од којих се око 130 гнезди. У ресторану за супове се може посматрати преко 150 птица приликом храњења што представља праву атракцију за посматраче. Маркирањем младунаца на Увцу које се спроводи више од једне деценије обележено је 250 птица. Птице означене на Увцу забележене су у 19 замаља од Шпаније па све до Јемена на дистанцама од 3500 км. Резерват Увац је једино издвојено уточиште белоглавих супова у центру Балкана преко којег комуницирају супови из западноевропских популација са источним. Враћање супова на Стару планину је увршћено у европски програм формирања хранилишта на правцу којом лешинари мигрирају преко Балкана и светски фонд за заштиту животиња WWF га је уврстио у своје активности.

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд

У циљу израде анализе потреба и плана подршке коју ће Министарство заштите животне средине у наредном периоду пружати јединицама локалне самоуправе, Агенција за заштиту животне средине је припремила упитнике за прикупљање података о тренутном стању у областима управљања отпада и отпадним водама.
Молимо Вас да попуњене упитнике доставите најкасније до понедељка, 4. септембра 2017. године, електронски, на адресу мр Небојше Реџића, начелника Одељења Националног регистра извора загађивања (nebojsa.redzic@sepa.gov.rs).
Упитници се могу преузети овде:

1. Отпад у локалној самоуправи
2. Отпадне воде у локалној самоуправи

У оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавању" као дела GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу и у сарадњи са свим релевантним институцијама и сарадницима, припремљени су извештаји о стању информација о биодиверзитету и извештавању у земљама југоисточне Европе.
У Извештају о процени стања за Републику Србију посебно је наглашено: Министарство заштите животне средине одговорно је за управљање и развој политике заштите животне средине, укључујући и заштиту природе и биодиверзитета. Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства, одговорна је за прикупљање података о животној средини и припремање извештаја о стању животне средине. Стручне активности у области заштите природе и биодивертзитета обављају Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе. У извештају су наведене и све остале релевантне институције, организације и удружења које сакупљају или поседују податке о биодиверзитету.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај "Управљање отпадом у Републици Србији у периоду 2011 - 2016. година".

У Извештају су приказани основни показатељи управљања отпадом у Републици Србији за наведени период. Извештај је урађен на основу података достављених у информациони систем Националног регистра извора загађивања од стране обвезника извештавања у складу са Законом о заштити животне средине и Законом о управљању отпадом.

Извештај се може преузети овде.

Без воде живот на Земљи не би био могућ. Да ли умемо да ценимо значај воде? Да ли Србија има довољне количине воде за све потребе? Какав је квалитет воде у Србији?
Одговори на ова питања су нераскидиво повезани са реком Дунав која је одувек повезивала судбине европских народа. Током свог 588 километара дугог путовања кроз Србију, Дунав открива велики број места значајних за културу и историју Балкана, али и места улива њених притока које су загађене непречишћеним отпадним водама. Управо су притоке Дунава на нашој територији значајније за наш живот сада и у будућности, јер од њиховог квалитета и квантитета зависи и какву воду пијемо из наших јавних и индивидуалних система за водоснабдевање.
Да ли нам прети опасност од несташице воде за пиће? На ово питање можете добити одговор у првој националној процени ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2015. годину. Извештај даје основни приказ колико се улаже у заштиту животне средине, као и колики су економски подстицаји у овој области у 2015. години, а на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима. На овај начин Извештај о економским инструментима постаје важан алат за доносиоце одлука који учествују у планирању и доношењу стратешких докумената заштите животне средине у Републици Србији.
Индикатори приказани у овој публикацији су рађени према индикаторима из "Правилника о Националној листи индикатора заштите животне средине".
Извештај се може преузети овде.

Регионални центар за животну средину (Regional Environmental Center) и Агенција за заштиту животне средине су у периоду 14-16. јун 2017. године организовали радионицу у оквиру CRESSIDA пројекта на тему "Процена стања малих водотокова". Пројекат CRESSIDA има за циљ да пружи подршку локалним заједницама које се налазе у сливовима река Дрине и Дрим, релевантним државним институцијама и пословном сектору да ефикасније спроводе своје локалне стратегије и планове везане за одрживи развој. Земље учеснице у пројекту су Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Македонија и Република Србија.
Пројекат финансира Америчка Агенција за животну средину (USA EPA). У пројекту учествује укупно 18 општина из земаља учесница у пројекту. На радионици су представљене надлежности Агенције, капацитет за праћење стања животне средине, као и индикатори стања вода. Презентацију Агенције можете видети овде.

Генерална скупштина Уједињених нација одредила је 17. јун датумом којим се светска јавност подсећа на важност сузбијања овог глобалног проблема и промовише значај међународне сарадње у борби против дезертификације и суше.
Опширније о овој теми погледајте овде.

Актуелне миграције светског становништва и пораст броја миграната у последњих 15 година био је подстицај да се овогодишњи "Дан борбе против дезертификације и суше" обележава под слоганом "Деградација земљишта и миграције". Од 2000. године број миграната је са 173 милиона порастао на 244 милиона у 2015. години. Идеја о проналажењу везе између деградације земљишта и миграција људи проистекла је из познате чињенице да су деградирана животна средина, недостатак хране и сиромаштво једни од главних разлога миграција.
Поводом овог светски значајног дана у области заштите земљишта, Агенција за заштиту животне средине објавила је "Извештај о стању земљишта у Републици Србији - 2015" у оквиру које се налази приказ националних индикатора стања земљишта. Поменути Извештај можете преузети овде.

Светски дан заштите животне средине се обележава сваке године, 5. јуна. У преко 100 држава, на тај дан, организују се акције које имају за циљ промену еколошке свести влада, привреде и становништва у целини, у правцу одговорнијег понашања према свом окружењу. У овим акцијама, сваке године учествује више од пола милијарде људи.

Датум 5. јуни је одредила Генерална скупштина УН јер је тог дана одржана Конференција о заштити животне средине у Стокхолму 1972. На конференцији се окупило 113 држава, које су приредиле заједничку изјаву о потреби међународне сарадње у циљу заштите животне средине.

Овогодишња тема "Повезивање људи са природом" ("Connecting People to Nature") подстиче нас да изађемо напоље и у природу, да у потпуности препознамо, прихватимо и ценимо њену лепоту, да размишљамо о томе како смо њен део и о томе колико зависимо од ње. Позива нас да нађемо занимљиве и узбудљиве начине да осетимо и негујемо ту виталну везу.