Представници Агенције за заштиту животне средине (З. Стојановић и Б. Новаковић) боравили су у периоду од 9. до 13. априла 2017. године у посети истраживачком броду "Max Honsell" на реци Некар (Хајделберг, Немачка), на позив г-дина Андреа Баумана, државног секретара Министарства за животну средину, климу и енергетику покрајине Баден-Виртемберг. Брод је посетио и г-дин Златко Бућин, конзул Републике Србије. Циљ посете био је размена искуства у области биолошког и хемијског узорковања воде и седимента, као и поређење методологије испитивања биолошких и физичко-хемијских елемената квалитета воде. Приликом обиласка бродоградилишта г-дин Мартин Еберт је одржао презентацију о реконструкцији брода "Max Honsell" и његовим техничким карактеристикама. У лабораторији за испитивање воде и земљишта "LUBW" у Карслруу г-ђа Клаудија Хорнунг је представила рад различитих сектора који су задужени за мониторинг река Рајне и Некар. Чланак о посети из "Rhein-Neckar-Zeitung" можете прочитати овде.

Дан заштите природе, 11. април, прилика је да се укаже на значај очуване природе. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, саопштио је Завод за заштиту природе Србије .
Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 463 и чине 6,53 % територије Србије. Под заштитом је 2628 врста од чега је 1760 врста строго заштићено. (опширније: Индикатори биодиверзитета) "Подизање значаја биодиверзитета доприноси постизању одрживог развоја", рекла је нови шеф биодиверзитета Генералном секретару УН, Dr Cristiana Pasca Palmer, нови извршни секретар Конвенције о биодиверзитету. Најважнији циљ њеног деловања биће да подигне профил и политичку видљивост Конвенције о биодиверзитету, кроз сарадњу са другим субјектима система УН, у сврху постизања циљева одрживог развоја, пре свега циљева 14 и 15 у којима биодиверзитет игра кључну улогу.
"Охрабрујуће је било чути да генерални секретар дели моју забринутост и истински брине о стању биодиверзитета и како се то одражава на свако живо биће на Земљи. Одлазим из Њујорка инспирисана и надахнута послом који је пред нама и томе како можемо да постигнемо значајне резултате под новим руководством УН", закључила је Dr Cristiana Pasca Palmer.

На основу Методологије за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа (Сл. гласник РС бр. 18/2017) започео је рад на изради Националне процене за све идентификоване опасности. Агенција за заштиту животне средине је одређена за координатора подгрупе "Недостатак воде за пиће" са директором Филипом Радовићем као руководиоцем подгрупе. Први/припремни састанак подгрупе одржан је у петак 7. Априла, осим чланова присуствовали су и представници МУП - Сектор за ванредне ситуације. На састанку је разговарано о повећању квалитета и упоредивости података као и унапређивању база података квалитета и квантитета воде за пиће, како би се испунили захтеви методологије и испоштовао рок за израду коначног текста Националне процене. Шири контекст и припремне елементе за израду Процене која је представљена на састанку можете видети у презентацији ОВДЕ.

На Београдском сајму је у оквиру 53. међународног салона аутомобила 29. марта изабран "Еко ауто 2017. у Србији" - аутомобил са најбољим перформансама у односу на животну средину. Ове године то је Citroen C3 1.6 HDi. Одлуку је донео стручни жири састављен од директора Агенције за заштиту животне средине Филипа Радовића и представника Привредне коморе Србије, Агенције за безбедност саобраћаја, Агенције за енергетику, Метро-маркета и АМСС - Центра за моторна возила. Идеја ове акције је да се избором аутомобила са најбољим перформансама у односу на животну средину промовише етичко понашање свих учесника у саобраћају и подиже свест о потреби за очувањем природних ресурса, заштитом животне средине и корпоративном одговорношћу.
Жири је посебно признање доделио Градском саобраћајном предузећу "Београд" за увођење електричних аутобуса и прве линије електричних аутобуса у Европи.

У периоду 21-23. марта у седишту УН за храну и пољопривреду (FAO) у Риму, Италија одржан је глобални Симпозијум о органском угљенику у земљишту са 488 учесника из 111 земаља.
Циљ симпозијума је био да се нагласи улога земљишта и управљања органским угљеником у земљишту у адаптацији на климатске промене. У присуству климатских промена, деградације земљишта и губитка биодиверзитета, земљишта су постала један од најугроженијих ресурса у свету, јер имају кључну улогу у глобалном билансу угљеника (регулишу динамичке био-геохемијске процесе и размену гасова стаклене баште са атмосфером). Садржај органског угљеника у земљишту и његова промена је на глобалном нивоу приоритетни индикатор праћења стања земљишта са аспекта улоге у ублажавању климатских промена и обезбеђивању хране за растући број становника на планети. На симпозијуму је представљена прва процена резерви органског угљеника у земљиштима Републике Србије "Spatial distribution of soil organic carbon stocks in Serbia". Кључне поруке са Симпозијума и Агенду можете преузети овде.

Овогодишња тема којом Уједињене нације обележавају Светски дан вода (World Water Day) - 22. март 2017, дан када се сумирају резултати и излажу планови за будућност је "Вода и отпадна вода". Агенција за заштиту животне средине је и ове године стручним скупом обележила овај дан.

Скуп је отоворен пригодним уводним обраћањима директора Агенције за заштиту животне средине, директорке Дирекције за воде, директора Републичког хидрометеоролошког завода и градског секретара за заштиту животне средине. Директор Агенције, господин Филип Радовић, је подсетио на важност очувања воде као најважнијег природног ресурса како на планетарном нивоу, тако и за нашу земљу, као и важност послова које успешно обавља Агенција у области заштите вода.

Презентоване стручне радове из области "Стратегије управљања водама Републике Србије" и примене информационих технологија у управљању водама и припреми информација за доношење одлука можете преузети ОВДЕ

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

На састанку регионалне радне групе за развој, мапирање и анализу подручја са природним ограничењима (ANC - Areas with Natural Constraints) који је одржан на Златибору, у периоду 13-15. марта, представљена је регионална студија "Areas with Natural Constraints in South - East Europe: Assessment and Policy Recommendations". Студија представља резултат пројекта имплементираног од стране Регионалне сталне радне групе за рурални развој у југоисточној Европи (Regional Rural Development Standing Working Group in SEE - SWG) и Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), у сарадњи са Интернационалним центром за унапређене студије пољопривреде у Медитерану (International Center for Advanced Mediterranean Agronomic Studies (CIHEAM).
Основни циљ студије је да развије методологију за карактеризацију и мапирање подручја са природним ограничења за пољопривредну производњу у земљама југоисточне Европе и да обезбеди препоруке националних политика у складу са политиком ЕУ.
Студија даје анализу политика, евалуацију доступности података, разраду институционалне организованости, као и поставку и процену примене приступа ANC на регионалном и националном нивоу.
Студију са прилогом Републике Србије датим у поглављу B6 можете погледати овде.

У циљу унапређења подршке корисницима у испуњавању законске обавезе извештавања ка Националном регистру извора загађивања, Агенција за заштиту животне средине је пустила у рад нови call center.
Корисничку подршку Националног регистра извора загађивања од сада можете добити на телефоне: 011/63-56-780 011/63-56-781 011/63-56-782 011/63-56-783
Стари телефони више неће бити у функцији.
Подсећамо обвезнике извештавања да је 31. март крајњи рок за достављање годишњих извештаја за 2016. годину.

Поводом Светског дана дивљих врста, секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности УН поручио је: "Дивље врсте су веома значајане за наш живот. За многе људе ове врсте су основни извор хране и лекова. Све дивље врсте учествују у процесима и структури екосистема и сваки живи организам у њима има своју значајну улогу у економским, медицинским и научним, рекреативним и еколошким услугама, укључујући и културне вредности."
Слоган овогодишњег Светског дана дивљих врста је "Послушајмо глас младих", позива на активно укључивање младих људи и сарадњу међу генерацијама на очувању и заштити природе. Веома је важно охрабрити и укључити млађе генерације, као чланове друштва, у активности које ће осигурати одрживост дивљег света у будућности.
Од 2012 године, Global Youth Biodiversity Network (GYBN) активирао је многобројне припаднике млађих генерација на глобалном, националном и локалном нивоу. Ови "Гласови младих" укључени су у процесе одлучивања у оквиру Конвенције, као и у многобројне активности на очувању дивљих врста.