Актуелно



Публикација "Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији"
03.09.2020
Публикација "Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији" је резултат пројекта "Јачање националних капацитета и интерсекторских синергија у области безбедног управљања контаминираним локалитетима и опасним хемикалијама у циљу превенције штетног утицаја на здравље људи и животну средину у Републици Србији" (“Strengthening Serbian national capacities and inter-sectorial synergies for safe management of contaminated sites and related hazardous substances to prevent negative impact on human health and the environment”) који су заједнички спровели Министарство здравља и Министарство заштите животне средине уз учешће Агенције за заштиту животне средине у 2018. и 2019. години и уз финансијску и техничку помоћ UNEP-а и WHO. У публикацији је приказан постојећи законски и институционални оквир, анализа недостатака и изазова у управљању контаминираним локалитетима, процена изложености индустријском загађењу на здравље становништва у Бору, као и препоруке за успостављање мултисекторских капацитета за управљање контаминираним локалитетима и јавноздравствене мере у циљу заштите здравља изложеног становништва. У прилогу је дат извод из публикације са кључним исходима пројекта.
Зелена дигитализација олакшава инвестиције у заштиту животне средине
31.08.2020
Преузето са www.rts.rs
Све компаније у Србији које генеришу отпад и емитују загађујуће материје у воду и ваздух и увозе производе који ће након употребе постати отпад, дужне су да поднесу извештај Агенцији за заштиту животне средине.
Следећи препоруке Европске комисије о циркуларној економији развијен је пројекат зелене дигитализације који ће омогућити бржу и лакшу размену података и њихову доступност и онима који желе да инвестирају у заштиту животне средине.
Уместо досадашњих 120.000 извештаја годишње архивираних у 25 картонских кутија, мејлова и телефонских позива, све информације биће доступне преко дигиталног сервиса.
Сви подаци, осим оних који су пословна тајна, биће доступни на платформи. То је врло важно за оне који желе да инвестирају или желе да се повежу са одређеном компанијом и одложе свој отпад, пронађу сировину.
"То ће унапредити пословање јер нећемо губити више времена на слање тих папира и контролу да ли су сва документа о кретању отпада валидно попуњена и потписана", каже Иван Јордовић из Ценекса, националног оператера за управљање амбалажом и амбалажним отпадом.
Према његовим речима на овај начин електронског подношења докумената је врло лако исправити уочену грешку и нема потребе да се чека за оригинал печатом и потписом кад ће то моћи електронски да се потписује.
У оквиру зеленог договора, европске компаније морају да пређу на концепт циркуларне економије који прати дигитализацију да би остале конкурентне на тржишту.
Јордовић каже да држава може да додатно дигитализује своје сервисе да прикупљање података учини потпуно електронски, да се не заврши све на прикупљању података већ да те податке укрсте и на основу података одраде праву анализу ризика која ће касније користити инспекцијама за редовне и ванредне контроле.
"Само на тај начин можемо имати превенцију стварања инцидената у животној средини", сматра Иван Јордовић.
Пракса је показала да су, након почетних улагања, електронски сервиси јефтинији, ефикасни и да смањују корупцију.
Електронски систем инспекција могао би, уз податке Националног регистра извора загађивања, да допринесе да се смањи загађење животне средине.
Пандемија COVID-19 у служби екологије
31.08.2020
Организација Global Footprint Network сваке године израчунава "Дан прекорачења Земље", онај дан у календарској години када потребе човечанства према природи премаше оно што екосистеми планете могу у тој години обновити. Пандемија COVID-19 је утицала на еколошки отисак и "Дан прекорачења Земље" тако што се сада овај индикатор вратио на ниво где је био пре десет година. То се десило овог 22. августа и од тог дана почели смо да трошимо резерве које ће Земља обнавлјати тек од почетка наредне године.
Знамо шта је искусило човечанство у прошлости са епидемијама и пандемијама, а данас смо сведоци колико микроби могу да утичу на социјалне, економске и политичке тензије у технологизираном друштву 21. века. Оно што сада ново видимо је да нам пандемија COVID-19 демонстрира in vivo еколошку поуку о великој узрочно-последичној неравнотежи коју савремена цивилизација намеће природи.
Постављен узоркивач PM 10 честица у Вршцу
06.08.2020
У оквиру сарадње са локалном самоуправом у Вршцу и плана комплетирања мониторинга што већег броја полутаната од 1. августа активиран је и узоркивач суспендованох честица PM 10 на локацији аутоматске станице у овом граду. Мерења концентрација ће вршити Градски завод за јавно здравље Панчево акредитованом гравиметријском методом. С обзиром да су суспендоване честице доминантан узрок аерозагађења, Агенција за заштиту животне средине повећава број мерних места PM 10 честица користеци стручну сарадњу са свим надлежним институцијама.
Нови извештаји у области управљања отпадом
03.08.2020
Агенција за заштиту животне средине је припремила нове извештаје о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, пластичним кесама и производима који након употребе постају посебни токови отпада. Ови извештаји дају најновији пресек података о токовима производа и врстама отпада:
  • Управљање амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији у 2019. години.
  • Платичне кесе у Републици Србији у 2019. години.
  • Производи који после употребе постају посебни токови отпада у Републици Србији у 2019. години.
  • Међународни дан Дунава
    29.06.2020
    Међународни дан Дунава обележава се 29. јуна сваке године, у 14 европских подунавских земаља, потписница Међународне конвенције о заштити Дунава (International Commission for Danube Protection ICPDR). Конвенција је потписана у Софији 1994. године, а потписали су је земље дунавског слива и Европске уније, и она чини основу за сарадњу држава ради заштите реке Дунав. Циљ конвенције је подизање свести о очувању реке код што већег броја људи и апеловање на рационалну употребу водних ресурса. Дунав тече кроз Србију у дужини од 588 километара. Протеже се од тромеђе Србије, Мађарске и Хрватске до ушћа Тимока, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Главне притоке у Србији су реке Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Нера и Тимок.
    Агенција за заштиту животне средине у оквиру дефинисаних програма (Међународна сарадња са Мађарском, годишњи програм мониторинга статуса површинских и подземних вода и др.) прати и извештава о стању квалитета воде реке Дунав.
    Агенција за заштиту животне средине врши узорковања и прати стање квалитета воде на профилима: Бездан/Дунав (гранични профил), Нови Сад/Дунав, Земун/Дунав, Смедерево/Дунав, Банатска Паланка/Дунав (гранични профил), Брза Паланка/Дунав и Радујевац/Дунав (гранични профил).