• Међународном дану биолошке разноврсности претходи недеља дневних тема и догађаја link
• Круцијална је улога природе у сузбијању климатских промена, обезбеђивању сугурности исхране и здравља човечанства link

Овогодишњи слоган Међународног дана биолошке разноврсности "Природа нуди решења“, наглашава важност заједничког рада на свим нивоима како бисмо изградили будући живот на Земљи у складу са природом. Тако је ова 2020. је година размишљања, изазова и решења. Сви ми имамо прилику да размислимо о томе како можемо "зградити боље“ да бисмо повећали отпорност појединца, народа и заједница током опоравка од ове пандемије.

Док глобална заједница преиспитује, у светлу пандемије COVID-19, њен однос са природом, једно је сигурно: упркос нашем технолошком напретку, људи у потпуности зависе од здравих и виталних екосистема за нашу добробит, здравље, воду, храну, лекове, одећу, енергију, амбијент.

"Губитак биолошке разноликости директан је резултат наших кратковидних људских активности, укључујући неконтролисано рударство и развој инфраструктуре, неодрживу пољопривреду и крчење шума. Све ово деградирало је екосистеме и створило услове који вероватно воде до догађаја попут пандемије. Док се свет труди да оконча ову пандемију, сви морамо да предузмемо хитне, усклађене и заједничке акције како бисмо изградили отпорну и одрживу глобалну економију која у свом срцу укључује природу, чак и у време док се извлачимо из кризе.“ саопштено је из Секретаријата Конвенције о биолошкој разноврсности.

Овај извештај Европске агенције за животну средину (ЕЕА) даје преглед и оцену резултата истраживања ЕЕА, у ком су учествовале 32 европске земље Европске мреже за информисање и осматрање о животној средини (Еионет), међу којима је и Република Србија. Извештај се бави политикама и приступима европских земаља за побољшање ефикасности ресурса. Од 2016. године приметан је помак у фокусу политика, од побољшања ефикасности ресурса - до шире перспективе кружне економије. Многи аспекти ова два приступа се преклапају у политикама, као што су управљање отпадом и спречавање отпада, заједно са стратегијама заштите животне средине и одрживог развоја, иновацијским политикама и економским програмима. Очекује се да ће се овај помак у фокусу још више учврстити јер су у овом тренутку у току шире акције ЕУ, посебно са ново усвојеним Акционим планом за кружну економију ЕУ, који је један од кључних делова европског Зеленог споразума.

Истраживање показује недостатак постављених циљева широм Европе, који су потребни за побољшање ефикасности ресурса и покретање кружне економије. Државе учеснице су приметиле да је усвајање националних циљева често политички тешко. Истраживање ЕЕА је такође закључило да ће успостављање јединствених индикатора, који би пратили различите аспекте кружне економије, побољшати усвајање и употребу циљева у овој области, као и информисање о свеобухватнијем систему мониторинга.

Извештај је базиран на истраживању ЕЕА, заснованом на одговорима земаља чланица Еионета, приказаним у публикованим националним профилима country profiles.

Линк публикације овде.

Скупштина Републике Србије је на јучерашњој седници донела Одлуку о укидању ванредног стања која је објављена у Службеном гласнику РС број 65/2020. Њом се укида ванредно стање на територији Републике Србије, проглашено 15. марта 2020. године.

Сходно наведеној Одлуци, Агенција за заштиту животне средине је продужила рок за достављање извештаја за Национални регистар извора загађивања (НРИЗ) и Катастар контаминираних локација (ККЛ) до :

15. јуна 2020. године

Молимо сва правна лица и предузетнике која извештавају ка Националном регистру извора загађивања и Катастру контоманираних локација да податке доставе до назначеног датума.

Подршка за сва ваша питања везана за извештавање за НРИЗ ће бити и даље доступна на следећим бројевима телефона:

као и на адресама електронске поште:

Колеге из подршке редовно одговарају на сва ваша питања. Током периода ванредног стања одговорено је на преко 5000 ваших E-mail порука.

Дан еколога Србије обележава се 6. маја акцијама невладиног сектора, образовних и јавних институција, које овим даном промовишу заштиту и унапређење животног амбијента, као и професију.

Екологија представља посебну мултидисциплинарну научну област која је присно повезана првенствено са многим биолошким дисциплинама, али и са другим природнонаучним дисциплинама као што су биогеографија, геологија, геоморфологија, хидрологија, климатологија, педологија, физика, математика, и друштвеним наукама попут социологије, економије, права, политике. С тим у вези, екологија има огроман значај како са фундаменталног, тако и са практичног становишта.

Као природна наука она не сме искључити човека, а као хуманистичка дисциплина не сме бити одвојена од природе. У ствари, екологија својим сазнањима треба да допринесе стварању хуманих услова живота превазилажењем присвајачког односа друштва према природи, који не води рачуна о основном еколошком принципу да у природи постоји еколошка условљеност. Непоштовање овог принципа, нарочито последњих тридесетак година, има за последицу нарушавање еколошке равнотеже доводећи у опасност не само опстанак биљних и животињских врста него и самог човека.

Основна еколошка сазнања о законитостима које владају у простору у коме се одвија живот, као и сазнања о начинима прилагођавања и преживљавања организама, представљају неопходну научну основу за савремену заштиту животне средине. Дакле од степена основних еколошких знања зависи и ефикасност заштите животне средине, па самим тим и будућност савремене цивилизације и квалитет живота генерација које долазе.

Свака последња среда у априлу је дан који је посвећен подизању свести о штетности буке на здравље. Прошло је двадесет и четири године од када је утврђен овај дан.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук, док штетни ефекти представљају негативан утицај буке на здравље људи. Светска Здравствена Организација (World Health Organisation, WHO) је након дугогодишњих анализа објавила Извештај под називом "Терет болести изазван буком у животној средини" ("Burden of disease from environmental noise") у коме је документовано да бука изазива стрес, омета основне активности попут сна, одмора, рада или учења. Дуже излагање може изазвати озбиљна обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести, чак и преурањену смрт.

Европско удружење за акустику (European Acoustics Association, EAA), заједно са Европском Агенцијом за заштиту животне средине (European Environment Agency, ЕЕА) која је у тесној сарадњи са Европском комисијом (European Commission) организују различите манифестације које имају за циљ да укључе све становнике како би проширили своја знања о штетном утицају буке на здравље, али и како би сопственим доприносом побиљшали стање животне средине. Догађаји се организују на улицама, у школама, на факултетима...

Први Дан планете Земље обележен је 1970. године. Узнемирени изливањем нафте, смогом и загађеним рекама, двадесет милиона људи је изашло на улице широм света, протестујући због онога што су препознали као еколошку кризу. То је био највећи грађански догађај на планети у то време и приморао је владе на конкретне акције, укључујући доношење закона о животној средини и оснивање агенција за заштиту животне средине. Поред ових практичних резултата, догађај је показао колико се може постићи када се људи окупе и захтевају акцију.

Иако данас доминира извештавање о пандемији новог корона вируса, потреба за предузимањем климатских акција и даље је важна. Наиме, до краја 2020. године, глобална емисија CO₂ треба да буде смањена за 7,6% и настави да пада сваке године за исту вредност, како бисмо глобално загревање задржали испод 1,5 °C, према UNEP-овог Извештају о емисијама за 2019. годину.

Дан планете Земље 2020. године није само 50. годишњица обележавања овог дана, већ и четворогодишњица потписивања Париског споразума којим се предузимају акције везане за климатске промене. У време пандемије, која је јасан подсетник на рањивост људи и планете и притом указује на последице занемаривања претњи глобалних размера, морамо се посветити повећању бриге за животну средину и смањивању неконтролисаног наношења штете нашем окружењу.