7.05.2018
Представљање помоћи италијанског Министарства животне средине, земљишта и мора Републици Србији

На глобалном Симпозијуму о загађењу земљишта који је одржан у периоду 2-4. маја у седишту УН за храну и пољопривреду (FAO) у Риму, Италија представљен је пројекат сарадње италијанског Министарства животне средине, земљишта и мора, Агенције Уједињених Нација за животну средину (UN environment) и Министарства заштите животне средине Републике Србије-Агенције за заштиту животне средине. У оквиру ове помоћи подиже се капацитет Агенције за заштиту животне средине за мониторинг контаминираних локалитета, узорковање и анализе земљишта и израду Катастра контаминираних локалитета. У оквиру пројекта ће се израдити карактеризациони планови за детаљно испитивање индустријских локалитета "Вискоза" Лозница и "Зорка" Шабац и унапредиће се Информациони систем заштите животне средине у делу Катастра контаминираних локалитета.
Презентацију са Симпозијума можете погледати ОВДЕ.

Глобални Симпозијум је први корак у имплементацији добровољних смерница за одрживо управљање земљиштем у смислу спречавања и смањивања штетних материја у земљишту као начина одржавања доброг статуса и квалитета земљишта и сигурности хране у складу са циљевима одрживог развоја. Детаље о глобалном Симпозијуму о загађењу земљишта можете погледати ОВДЕ.

4.05.2018
Аутоматска станица за праћење квалитета ваздуха у Косјерићу
поново је у функцији

Преузимањем аутоматске станице за праћење квалитета ваздуха у Косјерићу од Општине Косјерић, Агенција је у најкраћем року извршила ревитализацију анализатора. Од данас је станица у пуном оперативном раду, а мобилна аутоматска станица после четири и по месеца непрекидног рада враћена у Агенцију.

26.04.2018
RENEXPO 2018

У Belexpocentru одржан је пети по реду Renexpo. Том приликом проглашен је BMW i3 најбољим у конкуренцији 100% електричних аутомобила. У оквиру манифестације додељене су награде за допринос у сарадњи и очувању животне средине Министарству заштите животне средине, Агенцији за заштиту животне средине и Министарству рударства и енергетике.
У основној школи "Лаза Костић" на Новом Београду засађено је осам стабала, симболично за сваку школску годину по једно стабло. Заједно са ученицима Основне школе стабла су засадили Иван Карић, државни секретар Министарства заштите животне средине и Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

25.04.2018
Процена ризика од катастрофа
- НЕДОСТАТАК ВОДЕ ЗА ПИЋЕ -

У Београду се од 24. до 26. априла одржава стручна радионица на којој се представља документ "Национална процена угрожености од елементарних непогода и других несрећа". Ова национална процена је урађена према јединственој методологији и обухвата дванаест идентификованих опасности (земљотреси; одрони, клизишта и ерозије; екстремне временске појаве; епидемије и пандемије; пожари и експлозије; итд). Национална процена за Републику Србију обухвата и опасност "недостатак воде за пиће", и први пут се у оквиру националне методологије обрађује ова опасност. Агенција за заштиту животне средине је одређена за координатора израде опасности "недостатак воде за пиће" и стручна јавност је први пут у прилици да се упозна са резултатима ове процене.

Презентацију сценарија за опасност од недостатка воде за пиће, у својству предавача испред мултидисциплинарног и међусекторског стручног тима, презентовали су Филип Радовић (директор Агенције за заштиту животне средине) и Небојша Вељковић (начелник мониторинга квалитета воде и седимента у Агенцији за заштиту животне средине). Презентацију можете преузети ОВДЕ.
Галерију фотографија са стручне радионице можете видети ОВДЕ.

25.04.2018
Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље

Бука у животној средини се дефинише као сваки нежељени звук, који према субјективним осећају, омета човека, како при раду, тако и при одмору. У савременом свету, најзначајнији извор буке у животној средини су друмски, железнички и авио саобраћај. Бука изазива различите неповољне утицаје на здравље како на кардио-васкуларни тако и на централни нервни систем. Проблем буке је огроман како у свету тако и код нас. Повећање броја становника, урбанизација, техничко-технолошки развој, интензивирање саобраћаја утичу на усложњавање овог проблема. Један од начина утицања на јавност, са циљем смањења проблема, јесте обележавање Међународног дана подизања свести о штетном утицају буке на здравље.
Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље успостављен је пре двадесет две године. Договорено је да то буде свака последња среда у априлу месецу. Ове године то је 25. април када се у Европи и свету одржавају различите манифестације са циљем едукације и подизања свести о начину смањења буке. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком , 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) непрестано објављује публикације о штетним утицајима буке на здравље.
Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.

23.04.2018
Нови ЕУ пакет закона о циркуларној економији

Посланици Европског парламента су 18. априла усвојили пакет од четири Закона везан за Циркуларну економију, којим се утврђују нови правно обавезујући циљеви и рокови за рециклажу отпада и граничне количине отпада који смеју да се одлажу на депоније. Ове законе треба још да одобри Савет мини-стара ЕУ, пре него што ступе на снагу.
Управљање отпадом на ефикаснији начин је први корак ка кружној економији, у којој је неопходно да се сви производи и материјали рециклирају или користе више пута.
Овај законски оквир поставља веома амбициозне циљеве рециклирања и депоновања у ЕУ.

Поновно искоришћење и рециклажа
Нови ЕУ пакет закона Циркуларне економије ће помоћи земљама чланицама да побољшају своје напоре у области рециклаже. Наведена регулатива уводи знатно строжија правила и за обрачун степена рециклаже што ће помоћи бољем праћењу стварног напретка у сладу са принципима Циркуларне економије.

Предвиђено ја да до 2030 године, сва произведена пластика буде 100% рециклабилна. До тада ће се радити на увећању удела на тржишту пластике са особинама биоразградивости.

Одвојено сакупљање
Поред обавезе одвојеног сакупљања која већ постоји за папир и картон, стакло, метале и пластику, одредбе нових директива везаних за одвојено сакупљање, укључују и биолошки отпад, а подстичу што виши степен квалитета секундарних сировина и њихову примену. Обавеза је да се успостави систем одвојеног сакупљања опасних фракција отпада из комуналног до 2022. године, биолошког отпада до 2023. године и текстила до 2025. године.

Постепено смањење одлагања на депоније
Одлагање отпада на депоније у складу са принципима Циркуларне економије, у суштини, нема смисла. До 2035. године количина депонованог комуналног отпада мора бити смањена на 10% или мање од укупне количине произведеног комуналног отпада.

Подстицаји
Ново законодавство ЕУ предвиђа виши степен коришћења економских инструмената и других мера у циљу подршке што ефикаснијем управљању отпадом у складу са хијерархијом отпада. Произвођачи имају важну улогу у овој транзицији кроз проширене програме шема одговорности произвођача - што значи да је одговорност произвођача за производ проширена на постпотрошачку фазу животног циклуса производа. Нови захтеви о продуженим захтевима произвођача ће довести до бољих перформанси управљања отпадом применом наведених шема. За све врсте амбалаже до 2025. године мора бити успостављена обавезна проширена шема одговорности произвођача.

Превенција
Ново законодавство ће се посебно оријен-тисати на превенцију отпада и увести јасне циљеве за неке токове отпада, као што је смањење количине отпада од хране у ЕУ у износу од 50% и заустављање загађивања мора отпадом, са циљем постизања циљева одрживог развоја УН.

Праћење стања у области Циркуларне економије
При прелазу на Циркуларну економију за праћење основних трендова и образаца неопходно је успоставити систем праћења у циљу:

  1. бољег разумевања развоја различитих елемената Циркуларне економије током времена,
  2. успостављања јединственог система индикатора успеха у државама чланицама,
  3. оцену адекватности предузетих мера.
На основу овог праћења требали би се повремено одређивати нови приоритети у складу с дугорочним циљевима Циркуларне екоомије. Ово праћење није релевантно само за доносиоце одлука већ треба да послужи свима као инспирација за стварање нових мера.

Акциони план ЕУ за циркуларну економију
Циркуларни економски пакет даје јасан сигнал привредницима да ЕУ користи све алате који су на располагању за трансформацију своје економије, отварајући пут новим пословним приликама и подизању конкурентности. Шире мере за промену читавог животног циклуса производа превазилазе уско фокусирање на фазу завршетка живота и наглашавају јасну амбицију Комисије да трансформише економију ЕУ и донесе одговарајуће резултате. Иновативни и ефикаснији начини производње и потрошње требали би се све више појавити као резултат подстицаја који се успостављају. Примена принципа Циркуларне економије има потенцијал да успостави значајан број нових радних места у Европи, уз очување драгоцених и све оскуднијих природних ресурса, смањујући утицај коришћења ресурса на животну средину и додавање нових вредности, пре свега економских, друштвених и социјалних, отпадним материјалима. Утврђене су и секторске мере, као и кључне активности које обухватају:

  • Финансирање у износу од преко 650 милиона евра у оквиру програма Horizon 2020 и 5,5 милијарди евра у оквиру структурних фондова;
  • Развој стандарда квалитета секундарних сировина ради повећања поверења оператора на јединственом тржишту;
  • Мере у Плану рада за Екодизајн за промовисање што веће могућности оправке отпадних производа, повећања њихове издржљивости и могућности што већег степена рециклаже, уз повећање енергетске ефикасности тих производа;
  • Ревидирана Уредба о ђубривима, како би се олакшало препознавање органских ђубрива, као и ђубрива на бази отпада на јединственом ЕУ тржишту и подржала улога биолошких хранива;
  • Стратегија пластике у Циркуларној економији, која се бави питањима рециклабилности, биоразградљивости, присуством опасних материја у пластици са циљем достизања циљева одрживог развоја уз значајно смањење количине отпада која завршава у морима;
  • Низ других активности у поновном коришћењу воде укључујући законодавни предлог о минималним захтевима за поновно коришћење отпадних вода.
23.04.2018
Прекогранично загађење вода

Спречавање, контрола и смањење загађивања прекограничних водотокова је најзначајнији циљ у унапређивању међународне сарадње у области заштите и коришћења прекограничних водотокова.

Успостављање мониторинга квалитета је стратегијски најзначајнија мера у спречавању загађивања вода и било каквог прекограничног утицаја. Јачање институција и целог система управљања водним ресурима је недељиво од јачања државног мониторинга квалитета вода. Више о садашњим резултатима мониторинга квалитета прекограничних водотокова Србије и даљем развоју билатералне сарадње са земљама Европске уније можете видети у презентацији ОВДЕ.

Одвојено сакупљање
Поред обавезе одвојеног сакупљања која већ постоји за папир и картон, стакло, метале и пластику, одредбе нових директива везаних за одвојено сакупљање, укључују и биолошки отпад, а подстичу што виши степен квалитета секундарних сировина и њихову примену. Обавеза је да се успостави систем одвојеног сакупљања опасних фракција отпада из комуналног до 2022. године, биолошког отпада до 2023. године и текстила до 2025. године.

Постепено смањење одлагања на депоније
Одлагање отпада на депоније у складу са принципима Циркуларне економије, у суштини, нема смисла. До 2035. године количина депонованог комуналног отпада мора бити смањена на 10% или мање од укупне количине произведеног комуналног отпада.

Подстицаји
Ново законодавство ЕУ предвиђа виши степен коришћења економских инструмената и других мера у циљу подршке што ефикаснијем управљању отпадом у складу са хијерархијом отпада. Произвођачи имају важну улогу у овој транзицији кроз проширене програме шема одговорности произвођача - што значи да је одговорност произвођача за производ проширена на постпотрошачку фазу животног циклуса производа. Нови захтеви о продуженим захтевима произвођача ће довести до бољих перформанси управљања отпадом применом наведених шема. За све врсте амбалаже до 2025. године мора бити успостављена обавезна проширена шема одговорности произвођача.

Превенција
Ново законодавство ће се посебно оријен-тисати на превенцију отпада и увести јасне циљеве за неке токове отпада, као што је смањење количине отпада од хране у ЕУ у износу од 50% и заустављање загађивања мора отпадом, са циљем постизања циљева одрживог развоја УН.

Праћење стања у области Циркуларне економије
При прелазу на Циркуларну економију за праћење основних трендова и образаца неопходно је успоставити систем праћења у циљу:

  1. бољег разумевања развоја различитих елемената Циркуларне економије током времена,
  2. успостављања јединственог система индикатора успеха у државама чланицама,
  3. оцену адекватности предузетих мера.
На основу овог праћења требали би се повремено одређивати нови приоритети у складу с дугорочним циљевима Циркуларне екоомије. Ово праћење није релевантно само за доносиоце одлука већ треба да послужи свима као инспирација за стварање нових мера.

Акциони план ЕУ за циркуларну економију
Циркуларни економски пакет даје јасан сигнал привредницима да ЕУ користи све алате који су на располагању за трансформацију своје економије, отварајући пут новим пословним приликама и подизању конкурентности. Шире мере за промену читавог животног циклуса производа превазилазе уско фокусирање на фазу завршетка живота и наглашавају јасну амбицију Комисије да трансформише економију ЕУ и донесе одговарајуће резултате. Иновативни и ефикаснији начини производње и потрошње требали би се све више појавити као резултат подстицаја који се успостављају. Примена принципа Циркуларне економије има потенцијал да успостави значајан број нових радних места у Европи, уз очување драгоцених и све оскуднијих природних ресурса, смањујући утицај коришћења ресурса на животну средину и додавање нових вредности, пре свега економских, друштвених и социјалних, отпадним материјалима. Утврђене су и секторске мере, као и кључне активности које обухватају:

  • Финансирање у износу од преко 650 милиона евра у оквиру програма Horizon 2020 и 5,5 милијарди евра у оквиру структурних фондова;
  • Развој стандарда квалитета секундарних сировина ради повећања поверења оператора на јединственом тржишту;
  • Мере у Плану рада за Екодизајн за промовисање што веће могућности оправке отпадних производа, повећања њихове издржљивости и могућности што већег степена рециклаже, уз повећање енергетске ефикасности тих производа;
  • Ревидирана Уредба о ђубривима, како би се олакшало препознавање органских ђубрива, као и ђубрива на бази отпада на јединственом ЕУ тржишту и подржала улога биолошких хранива;
  • Стратегија пластике у Циркуларној економији, која се бави питањима рециклабилности, биоразградљивости, присуством опасних материја у пластици са циљем достизања циљева одрживог развоја уз значајно смањење количине отпада која завршава у морима;
  • Низ других активности у поновном коришћењу воде укључујући законодавни предлог о минималним захтевима за поновно коришћење отпадних вода.

Страна:
Претходна123456789101112131415161718192021Следећа