Конференција "Зелена економија и економски одрживи системи управљања отпадом у Србији", одржана је данас у организацији Данас конференс центра. Учесници су говорили о систему управљања отпадом у Србији, његовој контроли и злоупотреби. Такође, било је речи и о неопходном јачању инспекцијског надзора у области заштите животне средине, као и о приступним фондовима Европске уније, колико они имају удела у систему финансирања управљања отпадом у Србији.

''Увођење депозитног система је врло важно за Србију. На овај начин ће се направити реконструкција постојећег система управљања отпадом у Србији", рекао је овом приликом директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и додао да би увођење депозитног система требало да мотивише и грађане и привреду да не одлажу више отпад у животну средину и тиме омогуће стварање здравије, чистије и лепше средине у којој живимо.

Радовић је додао да су се на овај начин многе земље у региону и свету за кратак временски период решиле отпада.

''Депозитни систем мора да се уводи по етапама, корак по корак, како би се евентулани недостаци отклањали на време", изјавио је директор Агенције и додао да ће на овај начин бити стимулисани и грађани, али нагласио да изменама постојећег система односно разматрањем најбољег решења, које је јако осетљиво питање, може се доћи до решења проблема отпада.

''Ми ћемо размишљати о томе да ли ћемо инвестирати у повећање примарне сепарације отпада или ћемо ићи ка неком другом решењу који се зове депозитни систем који се показао да доноси велики повраћај амбалаже ка систему. На тај начин мотивишемо локалну и социјално угружену популацију да прикупи амбалажу која се налази у нашем окружењу и на тај начин ћемо подићи рециклажну индустрију. Ово је само један од примера циркуларне, односно зелене економије, којој сви тежимо", закључио је Филип Радовић.

Данас је у просторијама Привредне коморе Србије одржана радионица под називом "Продужена одговорност произвођача гума - нова решења за Републику Србију". Република Србија интензивно креира решења за преговарачку платформу у поглављу 27, где је по препорукама Европске комисије отворено питање "Продужене одговорности произвођача амбалаже и других токова отпада".
На радионици је било речи о имплементационим плановима за управљање отпадом, могућностима продужене одговорности за произвођаче у Србији, али су и презентована нова решења-искуства из Мађарске.
"Успостављање ефикаснијег регулаторног оквира за управљање отпадом има изузетну важност за очување животне средине, као и за процес приступања Србије Европској унији. Принцип продужене одговорности произвођача подразумева да се одговорност не завршава само у тренутку пуштања производа на тржиште, већ се продужава и након његове употребе, све до тренутка када настаје отпад", рекао је том приликом директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и додао да је важно уложити у унапређење постојећих система, улагање у сакупљачку мрежу и рециклажу, као и подизање капацитета комуналног сектора и локалних самоуправа.

У просторијама Агенције за заштиту животне средине данас је потписан Уговор о успостављању сарадње у области заштите ваздуха између CRH Србија из Поповца и Агенције за заштиту животне средине. Овим Уговором Агенција за заштиту животне средине добија на коришћење аутоматску мерну станицу за квалитет ваздуха, како би се на тај начин континуирано пратио квалитет ваздуха у насељеном месту Поповац.
"Ово представља позитиван пример како држава и приватни сектор могу заједничким снагама да побољшају стање у животној средини у Србији. Мониторинг ваздуха је врло важан, јер само уколико имамо јавне и транспарентне податке о квалитету ваздуха, можемо да утичемо на његово побољшање. Овим примером видимо да се ствари у Србији померају и да се створила позитивна клима у друштву. Друштвену одговорност у области заштите животне средине компаније не треба да посматрају као трошак, већ улагање у свој развој, како би створиле нове прилике и предност на тржишту и додатни потенцијал за даљи развој“, рекао је приликом потписивања Уговора директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.
Директор Агенције Радовић је додао да искуства из света показују да су компаније које су усвојиле еколошке стандарде конкурентније на међународном тржишту у средњерочном и дугорочном смислу, будући да еколошки стандарди промовишу иновацију и модернизацију процеса и производа, и воде ка чистијим технологијама, као и да се употреба чистијих технологија може довести у везу с унапређењем ефикасности у погледу коришћења расположивих ресурса.
"Велике еколошке катастрофе су подстакле глобалну расправу о одговорности компанија и истакле потребу њиховог укључивања у процес решавања кључних питања у вези са заштитом животне средине. Овај Уговор је важан за нас као државу, јер је он корак напред у вредносном смислу и ја се надам да ће он подстаћи и друге компаније да следе овај пример“, закључио је Радовић.

Дана 12.10. у Новом Саду, у просторијама покрајинског Завода за заштиту природе реализована је прва од осам обука за достављање података за Катастар контаминираних локација које реализује Агенција за заштиту животне средине у сарадњи и уз подршку агенције УН за животну средину (UN Environment), Сталне конференције градова и општина и организације цивилног друштва Иницијатива за шумарство и животну средину (FEA).

На локацији аутоматске мерне станице за мерење квалитета ваздуха Костолац пуштен је у рад секвенцијални узоркивач суспендованих честица до 10 микрона (PM10) у граду који је, због близине термоенергетског постројења, потенцијално угрожен повишеним концентрацијама овог полутанта. Узоркивач ће, не само омогућити прецизне информације о концентрацијама суспендованих честица током 365 дана, него ће се у лабораторији Агенције за заштиту животне средине анализирати концентрација тешких метала у њима. На основу оваквог аналитичког процеса могуће је поуздано извршити оцену стања квалитета ваздуха у Костолцу и по потреби донети неопходне мере ради заштите здравља становника.

Сектор вода у нашој земљи се налази пред значајним променама и великим инвестицијама које треба да омогуће развој до жељеног нивоа усклађености са европским стандардима. У том смислу посебно су велика очекивања од предстојећих измена домаћег законодавства. Овог пролећа завршена је јавна расправа о Нацрту закона о води за људску употребу. Истовремено, покренута грађанском иницијативом у земљама ЕУ је вођена јавна расправа о новом Предлогу директиве о квалитету воде за људску потрошњу.