Од 4. до 6. септембра 2018. у граду Крињица-Здруј на југу Пољске одржава се сада већ традиционални 28. економски форум на коме учествује преко 4000 политичара, интелектуалаца и пословних људи из источне Европе, али и са Запада, као и Африке, Азије и Америке. Форум се састојао од преко 200 расправа о најважнијим питањима и изазовима у економији и политици, с којима се Европа суочава у будућности, које прати преко 500 новинара из свих земаља.
На панелу "Еколошка безбедност и безбедност хране - перспективе и изазови“ учествовао је Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. На панелу се говорило о еколошкој безбедности и безбедности хране, са посебним акцентом на производњу и прераду хране и изазовима у погледу еколошких правила и њихове примене у производњи хране, као и о развоју овог сектора у будућности и могућностима за смањење сиромаштва.
Директор Агенције Филип Радовић истакао је да на сектор пољопривреде и производње хране велики утицај имају климатске промене, које условљавају примену мера прилагођавања.
"Мере прилагођавања морају бити, пре свега, усмерене на побољшање физиолошког стања биљки у целини кроз ђубрење, наводњавање, коришћење противградних мрежа, сузбијање корова и стално орезивање младица" и додао да се мора радити на развоју система за наводњавање, подршци развоја еколошки прихватљиве пољопривредне производње, повећању енергетске ефикасности у пољопривредној производњи, али и унапређењу знања пољопривредника, као и подстицању удруживања пољопривредника.

Радовић је истакао да смо током 2014. године били сведоци утицаја климатских промена и поплава које су настале и проузроковале људске жртве, али и материјалну штету у износу од преко 5 милијарди евра и додао да се у овај сектор мора улагати и позвао привреднике да инвестирају у Србију.
"У последњих неколико година Србија је постала атрактивна и важна земља у региону и привукли смо значајно више страних улагања од свих земаља Западног Балкана заједно. То говори о томе да Србија има инвестициони потенцијал и да је отворена и спремна за страна улагања", нагласио је директор.
На овогодишњем форуму, познатом и као "Источни Давос", који се одржао под високим покровитељством Парламента Републике Пољске, учесници су били и велики број политичара, министара и представника Влада, као и директора банака, компанија. Форум је значајан догађај на којем се кроз расправу те кроз формалне и неформалне сусрете креира повољна клима за развој политичке и економске сарадње између истока и запада Европске уније, али и између Европске уније и околних земаља.

Агенција за заштиту животне средине потписала је споразуме о пословно техничкој сарадњи у изради 6. Националног извештаја Конвенције о биолошкој разноврсности УН, са Заводом за заштиту природе Србије, Покрајинским заводом за заштиту природе и Светском организацијом за природу. Закључком Владе, Агенција за заштиту животне средине је извршна агенција за израду 6. Националног извештаја, а поменуте институције су кључни партнери у изради извештаја.
Споразуме су потписали Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине, Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, др Слободан Пузовић, помоћник директора Покрајинског завода за заштиту природе и Душка Димовић, директор Светске организације за природу. Током заједничког састанка размотрени су циљеви и капацитети и договорени следећи кораци у припреми извештаја.
Агенција за заштиту животне средине позива све институције, организације и појединце да се активно укључе у припрему извештаја. Детаљне информације о припреми и току израде извештаја, као и консултације са стручном јавношћу биће објављиване на сајту CHM.

На основу принципа "загађивач плаћа" и "корисник плаћа", српска предузећа су уплатила у буџет у прошлој години на име еколошке таксе скоро 10 милијарди динара, изјавио је данас директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић. Узимајући у обзир и остале еколошке таксе, укупни приходи од такси (републичког буџета, буџетског фонда за заштиту животне средине Аутономне Покрајине Војводине и буџетских фондова за животну средину локалних самоуправа) износили су 13,3 милијарди динара.
Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да број компанија које плаћају еколошку таксу перманентно расте. Са мерама које смо предузели више ниједна компанија неће бити у могућности да сакрије своје податке - изјавио је Радовић.
Агенција за заштиту животне средине у претходних неколико година имплементирала је најновије софтверско решење које смо са друге стране пропратили правном регулативом, и то је дало драматичне резултате. Успели смо да број извештаја које добијамо годишње повећамо за око 2.000, а тиме и приход од еколошке таксе - истакао је Радовић.
Више од 20.000 компанија у Србији је иначе у обавези да плаћа еко-таксу, а та цифра се мења из године у годину, додаје Радовић.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2017. године садржи анализу резултата мерења загађујућих материја из државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха, као и концентрације алергеног полена током 2017. године.
У Извештају је дата, сагласно важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ), као и на основу резултата мерења алергеног полена у ваздуху сагласно чл. 12. Закона о заштити ваздуха ("Сл. гл. РС" бр. 36/09 и 10/13). Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и индикаторе изложености градског становништва деловању суспендованих честица PM₁₀ и PM_2.5.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2017. годину који израђује Агенција. Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2017. годину можете преузети овде.

На Националном порталу отворених података, који представља централно место на којем су обједињени отворени подаци јавних институција и стављени на располагање грађанима, приватном и невладином сектору, у области животне средине налазе се и подаци које је отворила Агенција за заштиту животне средине.
Агенција је једна од тренутно 27 јавних институција у Србији која је "отворила" своје податке и који се налазе на Националном порталу отворених података. Агенција је такође једна од првих 5 државних институција која је отворила податке још 2015. године када су започете активности на успостављању државног програма отворених података. Агенција је креирала и посебан портал отворених података на коме се, за сада, налази пет група података: о квалитету ваздуха, квалитету вода, полену, квалитету земљишта и из Националног регистра загађивача.
Концепт отворених података се односи на идеју да би подаци, до којих се долази новцем пореских обвезника, требало да буду доступни свима у отвореном, машински читљивом формату што омогућава њихову даљу употребу, а тиме постану и ресурс за најразличитије иновације.

Европска Агенција за животну средину је објавила извештај под називом "Туризам и животна средина" који је резултат заједничког рада EEA, ETC/ULS (European Topic Centre on Urban Land and Soil Systems) и EIONET/NRC TOUERM (ЕИОНЕТ експертске групе за туризам и животну средину). Извештај представља допринос истраживању утицаја овог сектора на животну средину, као и прац́ењу трендова одрживости.
С обзиром да је Европа најзначајнија туристичка дестинација на светском нивоу, туризам је важан сектор за европске економије, као и значајна покретачка снага притисака и утицаја на животну средину. Међутим, због сложене и вишедимензионалне природе сектора, за сада је прилично тешко дефинисати и мерити где је у Европи циљ одрживости туризма прогресивно постигнут.
У извештају су, на основу учешћа Агенције у раду EIONET/NRC TOUERM, укључени и расположиви подаци за Републику Србију.
Извештај можете преузети овде.

На Власинском језеру је од 15. до 22. јула одржан форум "Власина 2018" са учесницима из Србије и иностранства са два континента. Концепт је назван "Универзитет у природном окружењу" и овогодишњи форум је имао за циљ мотивацију младих за преузимање активне улоге у развоју локалне заједнице, подстицање предузетничког духа, креативности, као и употребу практичних вештина у свакодневном животу и раду. Форум је осмишљен као едукативни камп који је тематски подељен по модулима у оквиру којих су учесници похађали различита предавањима и интерактивне радионице.
Галерију слика можете погледати ОВДЕ. На Форуму су обрађене три теме: Друштвена одговорност, Предузетништво и Омладински активизам. У оквиру модула "Друштвена одговорност" представник Агенције за заштиту животне средине је одржао предавање о спровођењу мониторинга површинских вода, презентацију можете преузети ОВДЕ.

На 8. Међународној конференцији "Биомониторинг атмосферског загађења" (BIOMAP 8) одржаном у Институту за нуклеарна истраживања у Дубни, Руска Федерација учествовало је преко 50 представника из 30ак земаља, који се баве биомониторингом аерозагађења.

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој Oracle релационе базе података која обухвата 4 врсте података (климатски подаци, депозиција загађења, здравствено стање шума и квалитет земљишта) којима се могу пратити ефекти загађења на вегетацију и земљиште. Током конференције разматране су и могућности продубљивања сарадње са Институтом за нуклеарна истраживања Дубна, како за потребе анализа узорака, тако и за развој база података. Књигу апстраката можете видети овде.

На ЕИОНЕТ радионици биодиверзитета одржаној 28-29 јуна 2018. у Копенхагену, Данска разматрани су постојећи статуси информационих система биодиверзитета у земљама чланицама и придруженим чланицама ЕЕА. Посебно су разматране могућности за извештавање у оквиру пројекта "Зелени и плави коридори биодиверзитета".

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој базе података биодиверзитета за потребе израде индикатора на националном нивоу, како за потребе извештавања на националном нивоу, тако и за потребе извештавања према ЕЕА и припреме 6. националног извештаја Конвенције о биолошком диверзитету.

Агенција за заштиту животне средине доставила је Прекршајном суду у Београду 1981 захтев за покретање прекршајног поступка против правних лица и предузетника који нису испунили своје обавезе извештавања за 2017. годину о увозу производа који након употребе постају посебни токови отпада.

У складу са Законом о управљању отпадом произвођачи и увозници гума, производа који садрже азбест, акумулатора и батерија, минералних или синтетичких уља или мазива, електричних и електронских производа и возила имају обавезу достављања података за увезене количине наведених производа које сами стављају на тржиште у Републици Србији или које сами користе као крајњи потрошачи. Рок за достављање података је 31. март текуће године за податке од претходне године. Према Закону о заштити животне средине, Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања, односно плаћања накнада, који нису доставили потребне податке, односно нису доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили нетачне податке.

С обзиром да су наведена правна лица и предузетници пропустили да доставе тражене податке, пред Прекршајним судом у Београду против њих је покренут прекршајни поступак у циљу прикупљања тражених података. Сврха наплате еколошке таксе јесте хармонизација европских стандарда, побољшање стања животне средине на територији наше земље као и финансирање зелених пројеката и подстицаја рециклажној индустрији.