У претходној години, квалитет ваздуха у Србији значајно је унапређен у односу на 2022. годину, показали су подаци Годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2023. годину, који је објавила Агенција за заштиту животне средине.
Извештај је показао да је годишње прекорачење граничне вредности честица PM10 у 2022. години било регистровано готово на сваком трећем мерном месту (28% мерних места), док је у прошлој години годишње прекорачење у великој мери смањено и регистровано је на сваком деветом мерном месту (11% мерних места).
Број мерних места где је регистровано прекорачење дозвољеног броја дана изнад граничне вредности, смањено је у истом периоду за петину, односно за 19%. Такође за 19% порастао је обухват мерења, односно број мерних места суспендованих честица PM10 у 2023. у односу на претходну годину.
Позитиван тренд је регистрован и када је реч о суспендованим честицама PM2.5. Број мерних места на којима се мере ове честице повећан је прошле године за 38% у односу на 2022. Број мерних места на којима је прекорачена годишња гранична вредност PM2.5 је 2023. године 12% мањи него 2022. године.
Само једном, у Костолцу, детектоване су концентрације опасне по здравље људи за сумпор-диоксид, док су концентрације приземног озона о којима се обавештава јавност забележене у Београду и Новом Саду.
Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха садржи свеобухватну анализу резултата мерења спроведених на укупно 275 мерних места у оквиру државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха у Републици Србији током 2023. године, као и приказ концентрација алергеног полена.
Прикупљени су и обрађени подаци које су доставиле 42 локалне самоуправе, што је до сада највећи достављен обим података о квалитету ваздуха. Најбројнија су била мерења суспендованих честица PM10, затим азот-диоксида, сумпор-диоксида, суспендованих честица PM2.5, угљен-моноксида и приземног озона.
Што се тиче мониторинга полена, у 2023. години највиша вредност максималних концентрација поленових зрна за брезу регистрована је у Кикинди, за траве у Бечеју, а за амброзију у Пожаревцу. Највећи број дана са прекорачењем граничних вредности поленових зрна за брезу забележен је у Новом Саду, за траве у Бечеју и амброзију у Суботици.
Комплетан извештај можете преузети ОВДЕ.