Земљиште је витална компонента екосистема и представља један од основних природних ресурса.
Земљиште игра кључну улогу у циклусима природе, посебно у циклусима кружења воде и хранљивих материја. Од фундаменталног је значаја за живот на земљи јер је извор 90% све произведене хране, влакана и горива.
Здрава земљишта су неопходна за постизање климатске неутралности, чисту и циркуларну економију и заустављање дезертификације и деградације земљишта. Она су такође од суштинског значаја за смањење губитка биодиверзитета, обезбеђивање здраве хране и очување здравља људи.
Земљишта се у природи споро образују, а у процесу деградације брзо уништавају. Природни процеси у земљишту угрожени су неодрживим управљањем земљиштем, загађењем и прекомерном експлоатацијом у комбинацији са утицајем климатских промена и екстремних временских појава.
Нова Стратегија ЕУ за земљиште 2030 (EU Soil strategy for 2030) поставља оквир и конкретне мере за заштиту и обнављање земљишта и обезбеђивање одрживог коришћења. Стратегија поставља визију и циљеве за постизање здравог земљишта до 2050. године, са конкретним акцијама до 2030. године и допринеће циљевима Европског зеленог договора (The European Green Deal).
СТАЊЕ ЗЕМЉИШТА
Агенција за заштиту животне средине спроводи годишњи Програм испитивања земљишта, прикупља и обрађује податке о земљишту, израђује индикаторе стања и ризика од деградације земљишта.
Агенција води Катастар контаминираних локација који представља скуп података о угроженим, загађеним и деградираним земљиштима.
ДЕГРАДАЦИЈА ЗЕМЉИШТА
Деградација земљишта представља процес погоршања квалитета земљишта, који резултира смањењем његове плодности, продуктивности и еколошке функције. Овај процес може бити природан, али је најчешће изазван људским активностима. Најчешћи узроци деградације земљишта укључују:
- Ерозија
- Салинизација
- Загађење тла
- Урбанизација
- Прекомерна испаша
Последице деградације земљишта укључују смањење приноса у пољопривреди, губитак биодиверзитета, опадање квалитета воде и смањење способности тла да апсорбује угљен-диоксид. Борба против деградације земљишта захтева одрживе пољопривредне праксе, заштиту шума, обнову вегетације и пажљиво управљање природним ресурсима.
ИНДИКАТОРИ
- Промена начина коришћена земљишта
- Управљање контаминираним локалитетима
- Степен угрожености земљишта у урбаним зонама
- Степен угрожености земљишта од клизишта
- Садржај органског угљеника у земљишту
Највећи притисци на земљиште у Републици Србији су: ерозија, појава клизишта, смањење органске материје, загађење и промена начина коришћења земљишта. Утицај климатских промена на земљиште је евидентан и доводи до убрзане деградације. Потпуније сагледавање стања, успостављање систематске контроле квалитета земљишта и формирање централизоване базе података на националном нивоу неопходно је за постављање циљева у области очувања и одрживог коришћења земљишта.