Према Националној стратегији управљања отпадом предвиђено је затварање и рекултивација постојећих сметлишта и изградња 29 регионалних санитарних депонија.
САНИТАРНЕ ДЕПОНИЈЕ представљају санитарно-технички уређен простор на коме се отпад депонује у складу са прописима. Применом различитих мера смањује се утицај чврстог отпада на здравље, као што је то случај на несанитарним и дивљим депонијама и сметлиштима.
У складу са Програмом управљања отпадом, предвиђено је затварање и рекултивација постојећих сметлишта и изградња 26 регионалних санитарних депонија. До сада је изграђено 12 санитарних депонија, од чега је 10 регионалних и 2 локалне депоније.
НЕСАНИТАРНЕ ДЕПОНИЈЕ су простори одређени за депоновање комуналног отпада одлуком органа градова и општина. Већина капацитета постојећих депонија у градовима и општинама су попуњени, и не задовољавају минимум техничких стандарда.
Због неадекватног одлагања отпада несанитарне депоније имају значајан негативан утицај на животну средину. На овим сметлиштима се јавља директан утицај на ваздух, подземне и површинске воде, земљиште и угрожавање буком.
Депоније са највећим ризиком по животну средину и здравље људи су оне које се налазе на удаљености мањој од 100 m од насеља или на удаљености мањој од 50 m од обале реке, потока, језера или акумулације.
ДИВЉА ДЕПОНИЈА је јавна површина на којој се налазе неконтролисано одложене различите врсте отпада.
Најчешће се јављају у сеоским срединама које нису обухваћене редовним прикупљањем комуналног отпада од стране јавно комуналних предузећа у ЈЛС.
Дивље депоније се јављају и уз саобраћајнице где се отпад најчешће кипује из камиона. Јединице локалних самоуправа током године врше уклањање ових депонија