Изаберите кључну реч:

Пандемија COVID-19 у служби екологије
31.08.2020
Организација Global Footprint Network сваке године израчунава "Дан прекорачења Земље", онај дан у календарској години када потребе човечанства према природи премаше оно што екосистеми планете могу у тој години обновити. Пандемија COVID-19 је утицала на еколошки отисак и "Дан прекорачења Земље" тако што се сада овај индикатор вратио на ниво где је био пре десет година. То се десило овог 22. августа и од тог дана почели смо да трошимо резерве које ће Земља обнавлјати тек од почетка наредне године.
Знамо шта је искусило човечанство у прошлости са епидемијама и пандемијама, а данас смо сведоци колико микроби могу да утичу на социјалне, економске и политичке тензије у технологизираном друштву 21. века. Оно што сада ново видимо је да нам пандемија COVID-19 демонстрира in vivo еколошку поуку о великој узрочно-последичној неравнотежи коју савремена цивилизација намеће природи.
Постављен узоркивач PM 10 честица у Вршцу
06.08.2020
У оквиру сарадње са локалном самоуправом у Вршцу и плана комплетирања мониторинга што већег броја полутаната од 1. августа активиран је и узоркивач суспендованох честица PM 10 на локацији аутоматске станице у овом граду. Мерења концентрација ће вршити Градски завод за јавно здравље Панчево акредитованом гравиметријском методом. С обзиром да су суспендоване честице доминантан узрок аерозагађења, Агенција за заштиту животне средине повећава број мерних места PM 10 честица користеци стручну сарадњу са свим надлежним институцијама.
Нови извештаји у области управљања отпадом
03.08.2020
Агенција за заштиту животне средине је припремила нове извештаје о управљању амбалажом и амбалажним отпадом, пластичним кесама и производима који након употребе постају посебни токови отпада. Ови извештаји дају најновији пресек података о токовима производа и врстама отпада:
  • Управљање амбалажом и амбалажним отпадом у Републици Србији у 2019. години.
  • Платичне кесе у Републици Србији у 2019. години.
  • Производи који после употребе постају посебни токови отпада у Републици Србији у 2019. години.
  • Међународни дан Дунава
    29.06.2020
    Међународни дан Дунава обележава се 29. јуна сваке године, у 14 европских подунавских земаља, потписница Међународне конвенције о заштити Дунава (International Commission for Danube Protection ICPDR). Конвенција је потписана у Софији 1994. године, а потписали су је земље дунавског слива и Европске уније, и она чини основу за сарадњу држава ради заштите реке Дунав. Циљ конвенције је подизање свести о очувању реке код што већег броја људи и апеловање на рационалну употребу водних ресурса. Дунав тече кроз Србију у дужини од 588 километара. Протеже се од тромеђе Србије, Мађарске и Хрватске до ушћа Тимока, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Главне притоке у Србији су реке Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Нера и Тимок.
    Агенција за заштиту животне средине у оквиру дефинисаних програма (Међународна сарадња са Мађарском, годишњи програм мониторинга статуса површинских и подземних вода и др.) прати и извештава о стању квалитета воде реке Дунав.
    Агенција за заштиту животне средине врши узорковања и прати стање квалитета воде на профилима: Бездан/Дунав (гранични профил), Нови Сад/Дунав, Земун/Дунав, Смедерево/Дунав, Банатска Паланка/Дунав (гранични профил), Брза Паланка/Дунав и Радујевац/Дунав (гранични профил).
    Агенција за заштиту животне средине обележила је Светски дан заштите животне средине караваном електро аутомобила CarGo
    05.06.2020
    Агенција за заштиту животне средине обележила је Светски дан заштите животне средине са Удружењем грађана CarGo, компанијом CarGo Technologies и поручили су да је неопходан заједнички рад приватног, јавног и цивилног сектора како би се смањила емисија штетних гасова и очувала животна средина.
    Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић је рекао да караваном електричних аутомобила желе да укажу на утицај који саобраћај има на квалитет ваздуха у великим градовима, посебно метрополама, какав је Београд.
    "Караван електричних аутомобила организујемо у складу са изазовима са којима се Србија тренутно суочава на пољу екологије. У каравану учествују компанија CarGo са својим електричним и хрибридним аутомобилима, али и мотори на електрични погон, тротинети, скутери. На овај начин промовисаћемо значај ових возила који не нарушавају нашу животну средину и доприноси смањењу емисије издувних гасова", рекао је Радовић.
    Он је додао да се караван уклапа и у овогодишњу паролу Светског дана заштите животне средине "Време је за природу".
    Председник Удружења грађана CarGo Александар Вучић истакао је да се кроз овакве заједничке акције показује како приватни и јавни сектор могу заједно да раде када теже истом циљу, а то су у овом случају здравији и зеленији Београд и Србија.
    “Веома смо поносни јер је препознато да CarGo услуга утиче на смањење емисије штетних гасова, чиме се смањује и загађење животне средине. Пре пар година смо говорили о великом сну да предводимо борбу за смањење загађења и емисије штетних гасова, а данас са поносом могу да кажем да идемо корак даље”, рекао је Вучић на конференцији испред Музеја савремене уметности.
    Он је нагласио да у сарадњи са компанијом CarGo technologies имају циљ да CarGo флоту до 2023. године чине искључиво хибридни и електрични аутомобили и да се зато континуирано улаже у том правцу.
    "Сви заједно морамо да радимо на чистијем ваздуху. Није довољно да само једном годишње обележимо Светски дан заштите животне средине и да сутра наставимо са старим, лошим навикама. Морамо пре свега својим примером да покажемо како компаније, удружења и појединци могу да дају свој допринос да сви живимо у чистијој и здравијој средини", изјавио је Вучић.
    Препознатљиви ЦарГо електрични и хибридни аутомобили прошли су трасом од Агенције до Ушћа како би показали како ови аутомобили утичу на смањење емисије штетних гасова.
    "Уједините се да бисте заштитили пчеле!"
    21.05.2020
    Трећи пут, 20. маја 2020. године, пчелари у целом свету ће прославити Светски дан пчела. Генерална скупштина УН прогласила је овај дан за Светски дан пчела 20. децембра 2017. године. Главни циљ овог дана је подизање међународне свести о важности пчела и других опрашивача за безбедност хране човечанства, глобално уклањање глади и бриге за животну средину и биодиверзитет. Због епидемије COVID-19, Међународни дан пчела, који се слави под мотом "Уједините се да бисте заштитили пчеле!" (Bee Engaged) обележава се ове године радно. Као организатор овог догађаја, FAO жели скренути пажњу на значај доприноса земаља, организација, истраживачких и образовних институција, цивилног друштва, приватног сектора, пољопривредника, пчелара и јавности у очувању пчела и других опрашивача (link).
    Поводом Светског дана пчела, FAO (организација Уједињених нација за пољопривреду) је издао књигу о идентификацији и контроли болести пчела, која је бесплатно доступна свим заинтересованима, наравно на енглеском језику. Књигу можете преузети овде.
    Међународни дан биолошке разноврсности
    20.05.2020
    • Међународном дану биолошке разноврсности претходи недеља дневних тема и догађаја link
    • Круцијална је улога природе у сузбијању климатских промена, обезбеђивању сугурности исхране и здравља човечанства link
    Овогодишњи слоган Међународног дана биолошке разноврсности "Природа нуди решења“, наглашава важност заједничког рада на свим нивоима како бисмо изградили будући живот на Земљи у складу са природом. Тако је ова 2020. је година размишљања, изазова и решења. Сви ми имамо прилику да размислимо о томе како можемо "зградити боље“ да бисмо повећали отпорност појединца, народа и заједница током опоравка од ове пандемије.
    Док глобална заједница преиспитује, у светлу пандемије COVID-19, њен однос са природом, једно је сигурно: упркос нашем технолошком напретку, људи у потпуности зависе од здравих и виталних екосистема за нашу добробит, здравље, воду, храну, лекове, одећу, енергију, амбијент.
    "Губитак биолошке разноликости директан је резултат наших кратковидних људских активности, укључујући неконтролисано рударство и развој инфраструктуре, неодрживу пољопривреду и крчење шума. Све ово деградирало је екосистеме и створило услове који вероватно воде до догађаја попут пандемије. Док се свет труди да оконча ову пандемију, сви морамо да предузмемо хитне, усклађене и заједничке акције како бисмо изградили отпорну и одрживу глобалну економију која у свом срцу укључује природу, чак и у време док се извлачимо из кризе.“ саопштено је из Секретаријата Конвенције о биолошкој разноврсности.
    Извештај ЕЕА "Ефикасност ресурса и кружна економија у Европи 2019. - још више од мање“ Преглед политика, приступа и циљева 32 европске земље
    13.05.2020
    Овај извештај Европске агенције за животну средину (ЕЕА) даје преглед и оцену резултата истраживања ЕЕА, у ком су учествовале 32 европске земље Европске мреже за информисање и осматрање о животној средини (Еионет), међу којима је и Република Србија. Извештај се бави политикама и приступима европских земаља за побољшање ефикасности ресурса. Од 2016. године приметан је помак у фокусу политика, од побољшања ефикасности ресурса - до шире перспективе кружне економије. Многи аспекти ова два приступа се преклапају у политикама, као што су управљање отпадом и спречавање отпада, заједно са стратегијама заштите животне средине и одрживог развоја, иновацијским политикама и економским програмима. Очекује се да ће се овај помак у фокусу још више учврстити јер су у овом тренутку у току шире акције ЕУ, посебно са ново усвојеним Акционим планом за кружну економију ЕУ, који је један од кључних делова европског Зеленог споразума.
    Истраживање показује недостатак постављених циљева широм Европе, који су потребни за побољшање ефикасности ресурса и покретање кружне економије. Државе учеснице су приметиле да је усвајање националних циљева често политички тешко. Истраживање ЕЕА је такође закључило да ће успостављање јединствених индикатора, који би пратили различите аспекте кружне економије, побољшати усвајање и употребу циљева у овој области, као и информисање о свеобухватнијем систему мониторинга.
    Извештај је базиран на истраживању ЕЕА, заснованом на одговорима земаља чланица Еионета, приказаним у публикованим националним профилима country profiles.
    Линк публикације овде.
    Важно обавештење
    07.05.2020
    Скупштина Републике Србије је на јучерашњој седници донела Одлуку о укидању ванредног стања која је објављена у Службеном гласнику РС број 65/2020. Њом се укида ванредно стање на територији Републике Србије, проглашено 15. марта 2020. године.
    Сходно наведеној Одлуци, Агенција за заштиту животне средине је продужила рок за достављање извештаја за Национални регистар извора загађивања (НРИЗ) и Катастар контаминираних локација (ККЛ) до :
    15. јуна 2020. године
    Молимо сва правна лица и предузетнике која извештавају ка Националном регистру извора загађивања и Катастру контоманираних локација да податке доставе до назначеног датума.
    Подршка за сва ваша питања везана за извештавање за НРИЗ ће бити и даље доступна на следећим бројевима телефона:
    • 064/8348643
    • 064/6592389
    • 064/6592390
    као и на адресама електронске поште:
    Колеге из подршке редовно одговарају на сва ваша питања. Током периода ванредног стања одговорено је на преко 5000 ваших E-mail порука.
    Дан еколога Србије - 6. мај
    06.05.2020
    Дан еколога Србије обележава се 6. маја акцијама невладиног сектора, образовних и јавних институција, које овим даном промовишу заштиту и унапређење животног амбијента, као и професију.
    Екологија представља посебну мултидисциплинарну научну област која је присно повезана првенствено са многим биолошким дисциплинама, али и са другим природнонаучним дисциплинама као што су биогеографија, геологија, геоморфологија, хидрологија, климатологија, педологија, физика, математика, и друштвеним наукама попут социологије, економије, права, политике. С тим у вези, екологија има огроман значај како са фундаменталног, тако и са практичног становишта.
    Као природна наука она не сме искључити човека, а као хуманистичка дисциплина не сме бити одвојена од природе. У ствари, екологија својим сазнањима треба да допринесе стварању хуманих услова живота превазилажењем присвајачког односа друштва према природи, који не води рачуна о основном еколошком принципу да у природи постоји еколошка условљеност. Непоштовање овог принципа, нарочито последњих тридесетак година, има за последицу нарушавање еколошке равнотеже доводећи у опасност не само опстанак биљних и животињских врста него и самог човека.
    Основна еколошка сазнања о законитостима које владају у простору у коме се одвија живот, као и сазнања о начинима прилагођавања и преживљавања организама, представљају неопходну научну основу за савремену заштиту животне средине. Дакле од степена основних еколошких знања зависи и ефикасност заштите животне средине, па самим тим и будућност савремене цивилизације и квалитет живота генерација које долазе.