Земљиште обезбеђује око 90% хране за човечанство и представља услов опстанка живог света на земљи. Подаци показују да се на глобалном нивоу губи више од 3t земљишта по глави становника годишње. Деградација земљишта се може дефинисати као скуп процеса узрокованих човековом активношћу, који смањују садашњи и будући потенцијал земљишта као услов опстанка живог света на нашој планети. Када се једанпут наруше функције и квалитет земљишта, његово обнављање може бити веома тешко и скупо. Земљиште представља један од најважнијих природних ресурса и непроцењиво је добро целог човечанства, никако једне генерација, групе или појединца.

Праћење нивоа загађености земљишта у Републици Србији представља проблем који захтева брзо и ефикасно решавање. За потребе праћења стања земљишта Агенција за заштиту животне средине је припремила приручник под називом "Праћење стања земљишта - законски основ, циљеви и индикатори" који представља полазну основу за израду програма систематског праћења стања земљишта.
Приручник можете преузети овде.

Испитивање квалитета површинских и подземних вода по Програму систематског испитивања квалитета вода који спроводи Агенција за заштиту животне средине на територији Републике Србије врши се на основу чл. 109 Закона о водама (Сл. гласник РС 30/10). Добијене информације о статусу вода дају основе за доношење одлука везаних за управљање водама. Континуално праћење квалитета вода обезбеђује релевантан извор стручних информација као презентацију стања водних ресурса и као подлога заштите вода од загађивања и оптималног коришћења вода.

Доношењем Правилника о утврђивању водних тела површинских и подземних вода (Сл.гласник РС број 96/10), Правилника о референтним условима за типове површинских вода (Сл.гласник РС број 67/11), Правилника о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса вода за 2012. годину (Сл.гласник РС број 74/11) и Уредбе о утврђивању годишњег програма мониторинга статуса вода за 2012. годину (Сл.гласник РС број 100/12) као и захтева Оквирне директиве о водама (2000/60/ЕУ) Агенција за заштиту животне средине је на територији Републике Србије реализовала Програм мониторинга статуса површинских и подземних вода током 2012. године.

Извештај о резултатима испитивања квалитета површинских и подземних вода за 2012. годину садржи систематизоване податке о физичко - хемијским, хемијским и микробиолошким параметрима квалитета воде на територији Републике Србије и резултате испитивања биолошких елемената за оцену еколошког статуса.

Комплетне резултате испитивања квалитета површинских и подземних вода за 2012. годину са Анексом 1 - Резултати испитивања квалитета седимента у рекама и акумулацијама можете преузети овде.

Агенција за заштиту животне средине укључила се у европски систем размене података о концентрацијама приземног озона у "реалном времену". Подаци се ажурирају сваких сат времена са четири аутоматске станице за мерење квалитета ваздуха из државне мреже: Београд (Стари град), Нови Сад (Лиман), Ниш (О.Ш."Свети Сава") и Каменички вис. Приказ у "реалном времену" може се видети на сајту Европске агенције.

ЕЕА је успоставила Ozone Web систем за прикупљање и визуелно приказивање концентрација приземног озона широм Европе у реалном времену. Информације се приказују у облику мапа и графикона, а дате су и информације о утицају озона на здравље људи.

Високе концентрације приземног озона имају штетне ефекте на здравље људи и животну средину. Најчешће се јављају у градовима са великим интензитетом саобраћаја, током пролећа и лета. Приземни озон представља индикатор укупног загађења у урбаним срединама, нарочито у топлијем делу године, јер настаје као резултат фотохемијских реакција азотних оксида (NO_x) и органских загађивача (NMVOC) под дејством УВ зрачења.

Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл.гласник РС",бр. 11/2010) прописана је максимална дневна осмочасовна средња вредност концентрације приземног озона од 120 µg/m³, у циљу заштите здравља људи.

18. јула 2013. године у галерији Природњачког музеја на Калемегдану Мирјана Митровић, руководилац Групе за полен у Агенцији за заштиту животне средине, отворила је изложбу “Амброзија 150 година у Европи - 60 година у Србији" нагласивши да је у Агенцији за заштиту животне средине, кроз државни мониторинг алергеног полена, успостављено мерење овог инвазивног и опасног корова. Амброзија је најпознатија и најопаснија алергена биљка на свету. Њен полен изазива алергију код 10% људи, а узрочник је 50-60% свих поленских алергија. Код најосетљивијих особа 8-20 поленових зрна у 1 м3 ваздуха може да изазове јаке реакције, а само једна биљка амброзије продукује и до 8 милијарди поленових зрна. Сматра се да на нашим просторима расте око 10 биљака по становнику.

Ове године навршава се 150 година од када је амброзија први пут регистрована у Европи и 60 година од када је примећена у Србији. Циљ изложбе је да се укаже на биолошки, еколошки, пољопривредни и здравствени значај амброзије, тако да посетиоци могу самостално да препознају ову врсту у животном окружењу, као и да науче како да се заштите, али и да је искорене.

Аутори изложбе су Марко Несторовић и Мирослав Јовановић, а међу званицама и гостима било је представника државне управе, света медицине и природних наука и других.