Изаберите годину:
Изаберите кључну реч:
Привредни потенцијали и активности од значаја
за животну средину у Републици Србији за 2015. годину
Агенција за заштиту животне средине је припремила извештај Привредни потенцијали и активности од значаја за животну средину у Републици Србији за 2015. годину. Овим извештајем су обухваћене следеће привредне активности:
- Индустрија
- Енергетика
- Пољопривреда
- Шумарство
- Туризам
- Урбана насеља
Извештај је припремљен према важећим индикаторима из "Правилника о националној листи индикатора заштите животне средине", а на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима.
Извештај се може преузети овде.
Извештај се може преузети овде.
Учешће на глобалном Симпозијуму о органском угљенику у земљишту
у FAO UN
У периоду 21-23. марта у седишту УН за храну и пољопривреду (FAO) у Риму, Италија одржан је глобални Симпозијум о органском угљенику у земљишту са 488 учесника из 111 земаља.
Циљ симпозијума је био да се нагласи улога земљишта и управљања органским угљеником у земљишту у адаптацији на климатске промене. У присуству климатских промена, деградације земљишта и губитка биодиверзитета, земљишта су постала један од најугроженијих ресурса у свету, јер имају кључну улогу у глобалном билансу угљеника (регулишу динамичке био-геохемијске процесе и размену гасова стаклене баште са атмосфером). Садржај органског угљеника у земљишту и његова промена је на глобалном нивоу приоритетни индикатор праћења стања земљишта са аспекта улоге у ублажавању климатских промена и обезбеђивању хране за растући број становника на планети.
На симпозијуму је представљена прва процена резерви органског угљеника у земљиштима Републике Србије "Spatial distribution of soil organic carbon stocks in Serbia". Кључне поруке са Симпозијума и Агенду можете преузети овде.
Циљ симпозијума је био да се нагласи улога земљишта и управљања органским угљеником у земљишту у адаптацији на климатске промене. У присуству климатских промена, деградације земљишта и губитка биодиверзитета, земљишта су постала један од најугроженијих ресурса у свету, јер имају кључну улогу у глобалном билансу угљеника (регулишу динамичке био-геохемијске процесе и размену гасова стаклене баште са атмосфером). Садржај органског угљеника у земљишту и његова промена је на глобалном нивоу приоритетни индикатор праћења стања земљишта са аспекта улоге у ублажавању климатских промена и обезбеђивању хране за растући број становника на планети.
Учешће на конференцији пројекта "Имплементација IPPC/IE директиве
у постројењима за интензиван узгој живине и свиња"
Агенција за заштиту животне средине је учествовала на конференцији која је одржана 9. фебруара у Привредној комори Србије у оквиру пројекта "Имплементација IPPC/IE директиве у постројењима за интензиван узгој живине и свиња". На Конференцији је представљена измена и допуна Правилника о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивања, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података која се односи на методологије за прорачун количина емитованих загађујућих материја у ваздух са фарми, као и публикација - "Пољопривреда и животна средина у Републици Србији - индикаторски приказ".
Учесници Конференције су упознати са изменама методологије за прорачун емисија у ваздух са фарми живине и свиња, као и са публикацијом коју је објавила Агенција и у којој је приказано 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину према методологији ЕЕА.
Презентацију са Конференције можете преузети овде.
Презентацију са Конференције можете преузети овде.
Извештај ЕЕА о приоритетним токовима података
Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је објавила први извештај о приоритетним токовима података према новом систему бодовања за 2016. годину. Овим извештајем се даје оцена нивоа достављања података о стању животне средине за све земље чланице и сараднице ЕЕА.
Према овом извештају, Република Србија се за индикатор "Заштићена подручја", са 4 бода, налази међу 6 најбоље оцењених земаља, од 39 земаља Европе. Извештавање по индикатору "Заштићена подручја" припремају стручњаци Агенције за заштиту животне средине Републике Србије и Завода за заштиту природе Србије.
Извештавање према индикатору "Регистар испуштања и преноса загађујућих супстанци" (E-PRTR) показује да је 31 земља од 33 оцењена са 4 бода, међу којима је и Република Србија. Извештавање по индикатору E-PRTR припрема Агенција за заштиту животне средине Републике Србије.
Према овом извештају, Република Србија се за индикатор "Заштићена подручја", са 4 бода, налази међу 6 најбоље оцењених земаља, од 39 земаља Европе. Извештавање по индикатору "Заштићена подручја" припремају стручњаци Агенције за заштиту животне средине Републике Србије и Завода за заштиту природе Србије.
Индикатори биодиверзитета
Агенција за заштиту животне средине припремила је секторски извештај "Индикатори биодиверзитета у Републици Србији за 2015. годину".
У извештају је обрађено 25 индикатора који показују стање биолошке разноврсности, шумарства, ловства, риболова и одрживог коришћења природних богатстава.
По први пут је у извештају обрађен и индикатор "Климатске промене и биодиверзитет" као један од резултата прве фазе пројекта развоја индикатора биодиверзитета и климатских промена који се реализује у сарадњи са Чешком развојном агенцијом.
Енглеску верзију извештаја можете преузети овде.
У извештају је обрађено 25 индикатора који показују стање биолошке разноврсности, шумарства, ловства, риболова и одрживог коришћења природних богатстава.
По први пут је у извештају обрађен и индикатор "Климатске промене и биодиверзитет" као један од резултата прве фазе пројекта развоја индикатора биодиверзитета и климатских промена који се реализује у сарадњи са Чешком развојном агенцијом.
Енглеску верзију извештаја можете преузети овде.
Пољопривреда и животна средина у Републици Србији
-Индикаторски приказ-
Пољопривреда је у интеракцији са животном средином на више начина. Рурални предео формиран је кроз векове под утицајем пољопривредне производње, а симбиоза између пољопривредника и животне средине је веома комплексна. Пољопривреда је главни корисник земљишта и снабдевач храном, а за правилно и ефикасно функционисање мора да се ослања на стање екосистема. Нарушен екосистем може довести до загађења земљишта, вода, ширења зараза биљака и стоке, поплава, губитка плодности земљишта и др. Изазов за политику данашњег времена у сектору пољопривреде је да заштити животну средину минимизирањем нежељених ефеката унутар и изван сектора.
У оквиру ове публикације, а на основу доступних података, приказано је 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину и прате промене које се дешавају међусобним утицајем пољопривреде, као привредне гране, и животне средине у којој се одвијају пољопривредне активности.
Стога ова публикација има за циљ да се нагласи значај праћења мултисекторских утицаја на животну средину, али и условљености њиховог развоја од стања животне средине.
Публикацију можете преузети овде.
У оквиру ове публикације, а на основу доступних података, приказано је 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину и прате промене које се дешавају међусобним утицајем пољопривреде, као привредне гране, и животне средине у којој се одвијају пољопривредне активности.
Стога ова публикација има за циљ да се нагласи значај праћења мултисекторских утицаја на животну средину, али и условљености њиховог развоја од стања животне средине.
Публикацију можете преузети овде.
Више од мање - ефикасно коришћење материјалних ресурса у Европи
Европска агенција за животну средину (EEA), заједно са земљама чланицама Европске мреже за осматрање и информисање о животној средини (EIONET) и Европским тематским центром за отпад и материјале у зеленој економији (ETS/WMGE), анализирала је националне приступе ефикасном коришћењу материјалних ресурса и истраживала сличности и разлике у политикама, стратегијама, индикаторима и циљевима, покретачима политика и институционалним структурама.
Резултати су објављени у извештају "More from less - material resource efficiency in Europe", као и у 32 национална профила земаља учесница у пројекту . Извештај је представљен на 8. министарској конференцији "Животна средина за Европу".
Први пут је у оквиру анализе о ефикасном коришћењу материјалних ресурса у Европи укључена Република Србија ангажовањем Агенције за заштиту животне средине која је координирала реализацију пројекта на националном нивоу. Национални профил Републике Србије можете преузети овде.
Резултати су објављени у извештају "More from less - material resource efficiency in Europe", као и у 32 национална профила земаља учесница у пројекту . Извештај је представљен на 8. министарској конференцији "Животна средина за Европу".
Први пут је у оквиру анализе о ефикасном коришћењу материјалних ресурса у Европи укључена Република Србија ангажовањем Агенције за заштиту животне средине која је координирала реализацију пројекта на националном нивоу. Национални профил Републике Србије можете преузети овде.
Сарадња Агенције и Института за јавно здравље Србије
"Др Милан Јовановић Батут"
Директори Агенције за заштиту животне средине и Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Филип Радовић и Doc. dr. sc. med. Драган Илић, потписали су 21.06.2016. године уговор о пословно-техничкој сарадњи.
Овим уговором се успоставља мултисекторска сарадња са циљем размене информација и података две институције и развијања индикатора животне средине и здравља људи према захтевима и потребама Светске здравствене организације, националног законодавства и извештавања у овим областима.
Истовремено, Агенција и Институт заједнички конкуришу за пројекат "Развој индикатора животне средине и здравља људи у Републици Србији" код Чешке развојне агенције, у оквиру програма билатералне сарадње влада Републике Србије и Чешке Републике.
Истовремено, Агенција и Институт заједнички конкуришу за пројекат "Развој индикатора животне средине и здравља људи у Републици Србији" код Чешке развојне агенције, у оквиру програма билатералне сарадње влада Републике Србије и Чешке Републике.
22. мај 2016. Међународни дан биодиверзитета
Поводом 22. маја, Међународног дана биодиверзитета, који се ове године обележава под паролом "Интегрисање биодиверзитета; Одрживо човечанство и његова егзистенција", генерални секретар УН Бан Ки Мун упутио је поруку у којој посебно наглашава да се упркос посвећености очувању биодиверзитета, његов губитак убрзава у свим регионима. Само 15 % земаља способно је да испуни Aichi циљеве до 2020. Генерални секретар је закључио: "На овај међународни дан биодиверзитета, апелујем на све владе и заинтересоване стране да заштите и одрживо користе богатство живог света на Земљи, за добробит садашњих и будућих генерација. Заштита биодиверзитета има витални значај у повезивању нас самих и планете која нас храни."
Агенција за заштиту животне средине Србије развила је и почетком 2016. представила индикаторе биодиверзитета у Републици Србији. У сарадњи са Чешком агенцијом за развој, у Агенцији се са партнерским институцијама развијају индикатори биодиверзитета и климатских промена.
Организацијом Регионалне радионице CHM за земље централне и источне Европе и западне Азије, покренуте су значајне активности на проширењу знања и информација о биодиверзитету. Иницијатива о успостављању регионалног Balkan Biodiversity CHM портала добија значајну и конкретну подршку.
Радионица "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет"
У Београду је 30. марта одржана радионица "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет" уз подршку Чешке развојне агенције. Састанак су организовали експерти за биодиверзитет Чешке развојне агенције и Агенције за заштиту животне средине. Представници Чешке развојне агенције, Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Републичког хидрометеоролошког завода, Института за метеорологију, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Завода за заштиту природе Србије, Покрајинског завода за заштиту природе, Друштва за заштиту птица Србије су својим презентацијама узели значајно учешће у радионици.
У складу са расположивим подацима предложено је прецизно дефинисање и успостављање 3 национална индикатора биодиверзитета и климатских промена у првој фази:
- Утицај климатских промена на популације птица (Индекс ливадских птица), који ће развити Друштво за заштиту птица Србије у складу са методологијом SEBI 011 индикатора Европске агенције за животну средину
- Фенологија зеленичета (Prunus laurocerasus) на природном локалитету Зеленичје и климатске промене, који ће развити Републички хидрометеоролошки завод, ЈП Србијашуме и Агенција за заштиту животне средине
- Здравствено стање шума и климатске промене, који ће развити Институт за метеорологију, Институт за шумарство и Агенција за заштиту животне средине