Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2017. године садржи анализу резултата мерења загађујућих материја из државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха, као и концентрације алергеног полена током 2017. године.
У Извештају је дата, сагласно важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ), као и на основу резултата мерења алергеног полена у ваздуху сагласно чл. 12. Закона о заштити ваздуха ("Сл. гл. РС" бр. 36/09 и 10/13). Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и индикаторе изложености градског становништва деловању суспендованих честица PM₁₀ и PM_2.5.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2017. годину који израђује Агенција. Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2017. годину можете преузети овде.

На ЕИОНЕТ радионици биодиверзитета одржаној 28-29 јуна 2018. у Копенхагену, Данска разматрани су постојећи статуси информационих система биодиверзитета у земљама чланицама и придруженим чланицама ЕЕА. Посебно су разматране могућности за извештавање у оквиру пројекта "Зелени и плави коридори биодиверзитета".

Агенција за заштиту животне средине Републике Србије представила је развој базе података биодиверзитета за потребе израде индикатора на националном нивоу, како за потребе извештавања на националном нивоу, тако и за потребе извештавања према ЕЕА и припреме 6. националног извештаја Конвенције о биолошком диверзитету.

Студенти Високе школе струковних студија из Врања посетили су Агенцију за заштиту животне средине. Стручњаци Агенције су презентовали студентима делатности мониторинга, развоја индикатора и извештавања у области праћења квалитета ваздуха, квалитета вода и праћења полена у ваздуху. Студентима је представљен рад калибрационе лабораторије и аутоматске станице за праћење квалитета ваздуха на Зеленом брду.

Представници организација цивилног сектора које се баве заштитом природе и Агенција за заштиту животне средине потписали су данас меморандуме о сарадњи. Потписивању су присуствовали директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Милан Ружић, заменик председника HabiProt - удружења за одрживи развој и заштиту природних станишта Бојана Надаждин, директор Организације за поштовање и бригу о животињама - ORCA Елвир Буразеровић и директор Агенције Филип Радовић. Сарадња обухвата подршку мониторингу биодиверзитета, ажурирању база података, изради индикатора и извештаја биодиверзитета и агробиодиверзитета, реализацију заједничких пројеката и публикација у области заштите биодиверзитета, као и сарадњу на регионалном нивоу у изради индикатора агробиодиверзитета.

Извештај о незаконитом убијању, тровању, хватању, држању и трговини дивљим птицама у Републици Србији за период 2000-2017 настао је током рада на пројекту "Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији" који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, уз подршку Шведске.
Прве процене нелегалног страдања дивљих птица у Србији које су урађене 2014. показале су да годишње 120.000 - 170.000 јединки дивљих птица у оквиру 64 врсте страда од незаконитог убијања, тровања и хватања. Након поменутих сазнања настала је потреба да се подаци о страдању дивљих птица систематично сакупе, обраде и представе стручној и широј јавности како би се значајно унапредио систем заштите птица и природе у Србији.

Агенција за заштиту животне средине и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ће у наредном периоду, у складу са доступним подацима развити индикатор о страдању птица.

Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године садржи анализу резултата мерења која су се спроводила у оквиру државне и локалних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха, односно концентрације алергеног полена у Републици Србији током 2016. године.
У Извештају је дата, сагласно постојећој важећој регулативи, једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији заснована на резултатима референтног аутоматског мониторинга сагласно чл. 21. Закона о заштити ваздуха, Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха ("Сл. гл. РС" бр.11/10 и 75/10), Уредби о утврђивању програма контроле квалитета ваздуха у државној мрежи ("Сл. гл. РС" број 58/11) и Уредби о утврђивању зона и агломерација ("Сл. гл. РС" бр. 58/11 и 98/12 ), као и на основу резултата мерења алергеног полена у ваздуху сагласно чл. 12. Закона о заштити ваздуха ("Сл. гл. РС" бр. 36/09 и 10/13).
Извештај садржи и приказ тренда квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама у Републици Србији и индикаторе изложености градског становништва деловању озона и суспендованих честица PM₁₀.
Битни делови и констатације из овог Извештаја биће садржани у Извештају о стању животне средине у Републици Србији за 2016. годину. Комплетан Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2016. године можете преузети овде.

У организацији Чешке развојне агенције и Агенције за заштиту животне средине у Београду се одржава дводневна радионица Обука за мониторинг биодиверзитета на основу Чешког и ЕУ искуства. Радионица се одржава у оквиру пројекта "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет у Србији". Чешки експерти ће пренети искуства развоја мониторинга биодиверзитета Чешке Републике, Словачке, Мађарске и Пољске. Радионици присуствују експерти Агенције за заштиту животне средине, Министарства за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, HabiProt-а, ЈП Србијашуме, Института за метеорологију и Института за биолошка истраживања.

Агенција за заштиту животне средине је припремила Извештај о економским инструментима за заштиту животне средине у Републици Србији за 2015. годину. Извештај даје основни приказ колико се улаже у заштиту животне средине, као и колики су економски подстицаји у овој области у 2015. години, а на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима. На овај начин Извештај о економским инструментима постаје важан алат за доносиоце одлука који учествују у планирању и доношењу стратешких докумената заштите животне средине у Републици Србији.
Индикатори приказани у овој публикацији су рађени према индикаторима из "Правилника о Националној листи индикатора заштите животне средине".
Извештај се може преузети овде.

Регионални центар за животну средину (Regional Environmental Center) и Агенција за заштиту животне средине су у периоду 14-16. јун 2017. године организовали радионицу у оквиру CRESSIDA пројекта на тему "Процена стања малих водотокова". Пројекат CRESSIDA има за циљ да пружи подршку локалним заједницама које се налазе у сливовима река Дрине и Дрим, релевантним државним институцијама и пословном сектору да ефикасније спроводе своје локалне стратегије и планове везане за одрживи развој. Земље учеснице у пројекту су Албанија, Босна и Херцеговина, Косово*, Црна Гора, Македонија и Република Србија.
Пројекат финансира Америчка Агенција за животну средину (USA EPA). У пројекту учествује укупно 18 општина из земаља учесница у пројекту. На радионици су представљене надлежности Агенције, капацитет за праћење стања животне средине, као и индикатори стања вода. Презентацију Агенције можете видети овде.

Генерална скупштина Уједињених нација одредила је 17. јун датумом којим се светска јавност подсећа на важност сузбијања овог глобалног проблема и промовише значај међународне сарадње у борби против дезертификације и суше.
Опширније о овој теми погледајте овде.

Актуелне миграције светског становништва и пораст броја миграната у последњих 15 година био је подстицај да се овогодишњи "Дан борбе против дезертификације и суше" обележава под слоганом "Деградација земљишта и миграције". Од 2000. године број миграната је са 173 милиона порастао на 244 милиона у 2015. години. Идеја о проналажењу везе између деградације земљишта и миграција људи проистекла је из познате чињенице да су деградирана животна средина, недостатак хране и сиромаштво једни од главних разлога миграција.
Поводом овог светски значајног дана у области заштите земљишта, Агенција за заштиту животне средине објавила је "Извештај о стању земљишта у Републици Србији - 2015" у оквиру које се налази приказ националних индикатора стања земљишта. Поменути Извештај можете преузети овде.