ЈАВНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Идеја о јавности рада органа власти датира из 18. века и први пут је озакоњена у Шведској 1776. године када је грађанима призната доступност докумената и података у поседу управне власти (Tryckfrihetsforordnining). Јавност у раду долази у први план током последње три деценије 20. века са универзалним прихватањем концепта људских права.

Нашим прописима, прво уставним начелом и другим законским и подзаконским актима, Србија се сврстала међу она савремена демократска друштва која признају грађанима право да имају оправдани интерес да знају све о животној средини. Агенција за заштиту животне средине, између осталог, израђује извештаје о стању животне средине, и истовремено је отворена за сарадњу са медијима и невладиним организацијама.

Развој информационог друштва отвара неслућене могућности у размени информација, и у том смислу заслужује пажњу мрежа (network) Open Data in Europe and Central Asia (ODECA) која обухвата осамнаест земаља у региону и има за циљ подстицање иновирања и размену знања кроз отворене податке на регионалном и глобалном нивоу. На порталу ове мреже је објављен најновији рад који је пример подршке владином сектору, научним активностима и грађанима који су заинтересовани за отворене податке.

Текст можете прочитати на енглеском или српском језику


Посета представника Делегације Европске уније у Републици Србији

Дана 21.09.2017 Агенцију за заштиту животне средине је посетио господин Antoine Avignon, представник Делегације ЕУ (ДЕУ) у области животне средине. Представници Агенције су га упознали са претходним пројектима реализованим уз подршку ЕУ, садашњим активностима у раду и будућим плановима Агенције. Господин Avignon је истакао да је досадашња сарадња Агенције и Делегације била успешна и да такву сарадњу треба наставити. Посебно је нагласио како је јачање капацитета Агенције неопходно у наредном периоду у оквиру чега ће се наставити консултације у контексту припреме нових пројеката подржаних од стране ДЕУ.


Брига за сав живот под сунцем

16. септембра 2017. године се широм планете обележава Светски дан заштите озонског омотача и 30 година од потписивања Монтреалског протокола. Озонски омотач штити живи свет на Земљи од изузетно штетног ултраљубичастог (UV) зрачења Сунца. Потписивањем Монтрелског протокола већина држава у свету, укључујући и Србију, обавезује се да смањи употребу супстанци, које оштећују озонски омотач. Овогодишњи међународни слоган за обележавање 30 година Монтреалског протокола је Брига за сав живот под сунцем.


Време прилагођавања на климатске промене
Талас врућине који је овог лета захватио медитеранске делове Европе изазивајући данима рекордно високе температуре достигао је врхунац почетком августа обарајући рекорде у екстремним температурама. Топлотни талас је у Италији, деловима Француске и Шпаније као и на Балкану изазвао на десетине шумских пожара, оштетио усеве и повећао потрошњу струје и воде. У Београду је 5. августа измерено 40 Целзијусових степени изнад нуле, био је то најтоплији 5. август у последњих 130 година. Истовремено је у Тршћанском заливу температура мора на два метра дубине износила 29,5 степени Целзијуса, колико је измерено и дуж најсевернијих обала Италије, док је у неким заклоњеним деловима Венецијанског залива прелазила и тридесети подеок.
Према степену дејства и последица које је изазвао, односећи и људске животе, овај топлотни талас је добио име "Луцифер”. Арханђел Луцифер је у Библији описан као миљеник Бога чија је улога да тестира људе и доводи их у искушење. Време климатских промена у којем живимо је свакако време искушења на услове живота који нису били својствени у претходним временима.
Када је Агенција за заштиту животне средине пре две године објавила публикацију која говори о водама Србије у времену прилагођавања на климатске промене, хтели смо да нагласимо значај планирања неизвесности.
Колико је ово важна област и да ли јој се придаје одговарајући значај, можете се уверити још једном ОВДЕ.


Страна:
Претходна12345678910111213141516171819202122232425262728293031323334353637Следећа