Идеја о јавности рада органа власти датира из 18. века и први пут је озакоњена у Шведској 1776. године када је грађанима призната доступност докумената и података у поседу управне власти (Tryckfrihetsforordnining). Јавност у раду долази у први план током последње три деценије 20. века са универзалним прихватањем концепта људских права.
Нашим прописима, прво уставним начелом и другим законским и подзаконским актима, Србија се сврстала међу она савремена демократска друштва која признају грађанима право да имају оправдани интерес да знају све о животној средини. Агенција за заштиту животне средине, између осталог, израђује извештаје о стању животне средине, и истовремено је отворена за сарадњу са медијима и невладиним организацијама.
Развој информационог друштва отвара неслућене могућности у размени информација, и у том смислу заслужује пажњу мрежа (network) Open Data in Europe and Central Asia (ODECA) која обухвата осамнаест земаља у региону и има за циљ подстицање иновирања и размену знања кроз отворене податке на регионалном и глобалном нивоу. На порталу ове мреже је објављен најновији рад који је пример подршке владином сектору, научним активностима и грађанима који су заинтересовани за отворене податке.
Текст можете прочитати на енглеском или српском језику
|