Land cover and land use transformation induced by human activity strongly affects natural resource system integrity and ecosystem's goods and services output. Implementing carefully planned aims, developing new patterns of land cover and land use, people's well-being can be enhanced. Between 1990 and 2000, forestland cover increased for about 4% on a global level, but in Serbia change has been hardly measurable (Popovic et al., 2011). Nevertheless, since magnitude of flows for consumption and formation were almost the same as those for standing forest, there was a meaningful turnover of initial stock of this resource. Regarding the facts that land account shows almost 34% of the initial cover of transitional and shrub woodlands vegetation were turned over, where only 85% of the stock from 1990 was carried over to 2000 (EEA Report, 2006).

Вода је основ живота на Земљи и користи се у различите сврхе, као вода за пиће, у производњи електричне енергије, транспорту, индустрији и пољопривреди. Водени екосистеми су највише угрожени људском активношћу, а подземне и површинске воде су пријемници различитих типова загађења (комуналне и индустријске отпадне воде, дифузни извори загађења, депозиција полутаната). Последице различитих типова загађења су растући притисци на водне ресурсе који су допринели деградацији и нестанку акватичних станишта и смањењу биолошке разноврсности, као и погоршању квалитета и смањењу количине воде. Оквирна директива о води (у даљем тексту ОДВ) уводи интегрисани и координирани приступ управљању водним ресурсима, који сагледава површинску и подземну воду и узима у обзир повезаност утицаја одређених активности, повезаност квалитета и квантитета воде, као и намену и коришћење земљишта. Ова публикације је урађена на основу података из 2015. године.

Да ли нам је потребна публикација о водама Србије? Свакодневно јавност интересује, на пример, какав је квалитет вода које протичу нашим рекама и да ли ће воде бити у довољним количинама у будућности. Свакако нам недостаје једна синтеза многобројних анализа показатеља квантитета и квалитета водних ресурса Србије тако да буде разумљива јавности, прихватљива критеријуму стручњака и намењена потребама извештавања према доносиоцима одлука. Ова публикација представља врхунац напора Агенције за заштиту животне средине у претходних десет година да се одговори законској обавези извештавања на националном нивоу у области вода.

Циљ Протокола о води и здрављу је да се на свим одговарајућим нивоима, националном, прекограничном и међународном, заштити здравље, као основно људско право, у циљу одрживог развоја и реализације Миленијумских циљева УН, кроз унапређење управљања водом и заштиту водених ресурса. Подземне и површинске воде су обновљиви ресурси, са ограниченом способношћу опоравка, па је од суштинске важности одрживо и континуирано управљање хидролошким циклусом.

Земљиште је танак растресити површински слој земљине коре настао дуготрајним узајамним деловањем матичне стене (геолошке подлоге), климе (макро, мезо и микроклиме) и живих бића (биљака, животиња и микроорганизама). Убраја се у условно обновљиве ресурсе с обзиром на дуготрајне процесе настанка и развоја. Земљиште се одликује плодношћу, односно присуством супстанци (воде, минералних и органских материја, кисеоника) које су неопходне за раст и развиће биљака. Омогућујући примарну продукцију у терестричним екосистемима, земљиште обезбеђује око 90% хране за човечанство и представља услов опстанка живог света на земљи. Из тог разлога неопходно је одржавати његове функције и квалитет. Ова публикација је урађена на основу података из 2013. године.

The present publication is an overview of the latest research related to diffuse pollution originating from runoff from various land use, agricultural surfaces, urban and rural areas and forest resources. These are all activities of a local character and with impacts on surface water quality in the more downstream section of the eco-region.

Ова публикација има за циљ да прикаже најновија истраживања о дифузном загађењу које настаје од отицаја са различито коришћеног земљишта, пољопривредних површина, урбаних и руралних простора и шумских ресурса. Све су ово активности које имају локални карактер и утицај на стање квалитета површинских вода у низводнијем делу екорегиона.

Стање животне средине у Републици Србији - кратак преглед, садржи приказ одабраних индикатора стања животне средине и намењен је заинтересованој јавности. Оцена стања заштите животне средине се базира на индикаторском приказу, а према тематским целинама из Националне листе индикатора заштите животне средине. На тај начин се омогућава праћење стања и промена у квалитету појединих сегмената животне средине током времена на систематизован и упоредив начин.

Еколошки и хемијски статус језера Палић одређен је на основу биолошких елемената квалитета, пратећих физичко хемијских елемената квалитета, приоритетних и приоритетних хазардних супстанци и осталих загађујућих супстанци које су дефинисане Правилником о параметрима еколошког и хемијског статуса површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних вода.