Дана 01.03.2023. године, представници Агенције за заштиту животне средине присуствовали су скупу "EIONET day", највећем и најзначајнијем догађају који је ЕЕА организовала у овиру партнерске мреже чланица ЕЕА и земаља са којима сарађује. Догађај је одржан у Копенхагену и окупио је националне фокалне тачке за сарадњу са ЕЕА, главне контакт тачке и експерте из EIONET (The European Environment Information and Observation Network) тематских група, тематске центре за одређене области животне средине и експерте из ЕЕА.
Овај догађај је имао за циљ да допринесе позиционирању EEA-EIONET-а као кључне мреже ширења знања у постизању Европског Зеленог Договора, 8. EAP-a (Environmental Action Programme) и имплементацији EEA-EIONET стратегије 2021-2030. Визија развоја EIONETмреже је да успостави синергијско деловање науке и доносиоца одлука и да буде кључна у ширењу знања у области животне средине у Европи. Чланицама ЕИОНЕТ-а, као и земљама које сарађују, међу којима је и Република Србија, омогућено је представљање организационе структуре и пројеката које су реализовали преко EIONET мреже, студија случаја, специфичних производа и других примера рада у циљу размене информација, знања и искустава путем изложбених материјала и дијалога.
Агенција за заштиту животне средине представила је EIONET структуру у Републици Србији, као и резултате EEA-EIONET пројекта за Републику Србију "Incorporating Foresight into Environmental Reporting, a Subcomponent of the Western Balkans". Представљене постере можете погледати ОВДЕ.

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Агенција за заштиту животне средине одржала је 3. фебруара 2022. године, онлајн радионицу о успостављању и вођењу локалних регистара извора загађивања у Републици Србији. Представници релеватних институција из више од 100 градова и општина широм Србије активно су учествовали у радионици.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

У уторак, 6. јула, одржана је уводна радионица пројекта "Јачање националних капацитета за процену ризика од дифузног загађења пољопривредног земљишта" који спроводи Организација уједињених нација за храну и пољопривреду (FAO) у сарадњи са Министарством заштите животне средине, Агенцијом за заштиту животне средине. Пројекат ће се реализовати у периоду јун 2021 - децембар 2022. године. Главни циљ пројекта је повећање националних капацитета за управљање дифузним загађењем земљишта у Републици Србији у циљу заштите животне средине и промовисања одрживе пољопривредне производње.
Радионица је окупила представнике министарстава, научних и стручних организација, локалне управе, саветодавне службе, кориснике земљишта и друге заинтересоване стране који раде на темама везаним за земљиште, како би разговарали о питањима од посебног интереса за заштиту животне средине, попут загађења земљишта и утицаја неприкладних пољопривредних пракси на стање земљишта и шире. Учесници скупа упознати су са пројектним циљевима и планираним активностима.

У понедељак, 5. Априла 2021. године, у просторијама Агенције за заштиту животне средине, одржан је састанак на коме су присуствовали г. Данило Мрдак, државни секретар Црне Горе, Јована Жарић, руководилац Одељења за међународну сарадњу и ЕУ интеграције, Тијана Вуковић, први секретар у Амбасади Црне Горе, док су представници Агенције за заштиту животне средине били г. Филип Радовић, директор, и помоћници директора, др Тамара Перуновић Ћулић и г. Стефан Симеуновић.

Делегација Црне Горе се упознала са начином рада Агенције за заштиту животне средине ради стварања предуслова за потписивање билатералних споразума, сагледавање могућности заједничких пројеката у оквиру билатералне сарадње у области заштите животне средине, размене искуства и знања у области успостављања информационог система и ПРТР-а уз учешће експерата из Републике Србије кроз организацију едукације.

У вези са усклађивањем распона индекса квалитета ваздуха које је Агенција за заштиту животне средине (SEPA) спровела пре месец дана, даје се додатно појашњење, како би јавност била прецизније упозната са кључним елементима ових промена. Како би се објединили подаци са мерних станица, неопходно је било да се примени исти индекс. Након усаглашавања подаци, који су доступни на веб порталима Градског завода за јавно здравље Београд и Агенције за заштиту животне средине, су уједначени и грађани добијају транспарентан и ефикасан приказ података са свих 13 мерних станица за територију града Београда.
На основу споразума из 2017. године Агенција за заштиту животне средине је ускладила индекс за оцену квалитета ваздуха са Градским заводом за јавно здравље Београд, преузевши индекс, под називом Common Air Quality Index (CAQI) као резултат пројекта развијеног у оквиру ЕУ пројекта CITEAIR. Пројекат CITEAIR подржава европске градове и регионе у њиховим напорима да испуне граничне вредности и побољшају квалитет ваздуха за своје грађане. CITEAIR сарађује са не-пројектним градовима и другим заинтересованим странама, укључујући Европску комисију (DG Environment) и Европску агенцију за животну средину (ЕЕА). Иако је пројекат завршен, иницијатива коју су предузели пројектни партнери и сарадња се наставила. Ово се посебно односи на www.airqualitynow.eu који је постао оперативна служба за европске градове.

Да појаснимо, уз помоћ индекса којим оцењујемо квалитет ваздуха приказујемо податке са аутоматских мерних станица у реалном времену. Конкретно, на сваких сат времена, уз помоћ индекса, приказујемо квалитет ваздуха, и на тај начин од великог броја података формирамо јединствену и једноставну информацију са циљем ефикасније и транспарентније комуникације са грађанима.

Индекс за оцену квалитета ваздуха није средство за проверу усклађености са стандардима квалитета ваздуха и не може се користити у ту сврху.

У уторак 8. децембра одржана је онлине конференција у организацији НАЛЕД-а, Удружења "3-Е" и Мреже инспектора Србије у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине и уз подршку USAID-а где су представљене обавезе извештавања везане за нове прописе у домену отпадних вода.

Презентацију "Нове обавезе извештавања у области загађивања вода" одржао је Небојша Реџић, начелник одељења Националног регистра извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине, у којој је дао приказ нових обавеза везаних за извештавање које проистичу из Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Између осталог, приказане су и текуће активности везане за пројекат "Зелена дигитализација" који ће омогућити унапређено извештавање према Агенцији. Главни резултат пројекта је укидање достављања папирних форми извештаја од 2021. године.

У рад конференције се укључило преко 100 представника привреде. У оквиру конференције г-ђа Беата Фридрих из МК групе је приказала примере добре праксе у коришћењу и заштити вода у индустријској примени.

Нова онлине конференција везана за исту тему али намењена националним референтним лабораторијама ће се одржати у уторак 15. децембра 2020. од 11:00 - 12:00 часова.

Стратешка карта буке јесте карта која представља податке о нивоима буке на одређеном подручју и служи за процену укупне изложености буци одређеног подручја од различитих извора буке или за предвиђање укупне буке на неком подручју.

Израда стратешких карата буке јесте представљање података о постојећим или процењеним нивоима буке, укључујући прекорачења прописаних граничних вредности, броја људи изложених буци на неком подручју или броја домаћинстава изложених одређеним вредностима индикатора буке на одређеном подручју.

Више о овоме као и о пројекту "Израда стратешких карата буке агломерације Ниш, можете погледати овде.

Све компаније у Србији које генеришу отпад и емитују загађујуће материје у воду и ваздух и увозе производе који ће након употребе постати отпад, дужне су да поднесу извештај Агенцији за заштиту животне средине.

Следећи препоруке Европске комисије о циркуларној економији развијен је пројекат зелене дигитализације који ће омогућити бржу и лакшу размену података и њихову доступност и онима који желе да инвестирају у заштиту животне средине.