У Ташкенту, Узбекистан, 1. и 2. јуна 2023. године, одржан је округли сто са циљем да промовише боље разумевање, користи и могућности које нуди Конвенција о приступу информацијама, учешћу јавности у доношењу одлука и приступу правосуђу у питањима животне средине (Архуска конвенција) и Протокол о регистрима испуштања и преноса загађивача (ПРТР Протокол) као делотворан алат за подршку земљама у постизању доброг управљања, достизању здраве животне средине и одрживог развоја.
На овом скупу учествовао је и Мр Небојша Реџић, начелник одељења за национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем који је приказао искуства у имплементацији Конвенције и Протокола, укључујући и питања која се односе на правне и институционалне оквире, финансијске аспекте и практичну примену.

Београд, 23. март 2022 - Уместо у папирној форми, што је до сада била пракса, загађивачи у свим градовима и општинама у Србији убудуће ће локалним самоуправама податке о свом негативном утицају на животну средину достављати у дигиталном, машински читљивом формату. На тај начин ће бити унапређен квалитет и повећана количина прикупљених података о загађивању ваздуха, вода, земљишта и генерисању отпада на локалном нивоу.
То је омогућено захваљујући дигитализацији локалних регистара извора загађивања, чији су резултати представљени данас на конференцији "Дигитализација зелених података". Конференцију је организовала Агенција за заштиту животне средине (SEPA), у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.
"Британска влада је 2017. поставила себи за циљ да постане водећа дигитална економија у свету, која је на услузи својим грађанима. Овај пројекат је део наше снажне подршке дигитализацији, али и унапређењу животне средине у Србији. За нас, без података нема одрживог развоја. Подаци стварају нове могућности за привредни раст, али и развој друштва, од кога ће сви грађани имати користи", рекао је Томас Рајт, шеф програмског Фонда за добру управу Британске амбасаде.
"Постојање локалних регистара извора загађивања, односно пописивање загађивача на једном месту, омогућиће доношење адекватних планова а затим и мера за побољшање квалитета животне средине на целој територији Републике Србије. Овај пројекат ће такође обезбедити да и најширој јавности буду доступни подаци о свим изворима загађивања у Србији, у дигиталном, машински читљивом формату. Агенција за заштиту животне средине је прва државна институција која је препознала значај отворених података и своје податке о квалитету ваздуха и алергеном полену учинила доступним још 2018. године. Ширење информација о стању животне средине је од изузетне важности и то управо и јесте једна од основних улога Агенције, која се огледа кроз редовно извештавање о свим релеватним подацима у облику сатних, дневних, недељних, месечних и годишњих извештаја које је могуће прочитати, у сваком тренутку, на интернет презентацији Агенције", казала је Перуновић Ћулић.
Захваљујући унапређењу постојећег информационог система, подаци локалних самоуправа о изворима загађивања биће обједињени у оквиру Националног регистра извора загађивања, за који је надлежна SEPA. До краја марта следеће године, када је рок за достављање извештаја за локални регистар за 2022. годину, подаци за све градове и општине у Србије наћи ће се у овој јединственој бази. То ће омогућити боље сагледавање и једноставнију анализу података, што ће локалним, али и националним институцијама у Србији олакшати доношење адекватних мера за смањење загађења, очување природних ресурса и заштиту животне средине.
"Захваљујући подршци Британске амбасаде, UNDP помаже институцијама у Србији да податке које прикупљају учине доступним широј јавности. Отварање података о локалним изворима загађивања веома је значајно за научну и технолошку заједницу, цивилни сектор, као и грађане и грађанке. Поред боље информисаности, то ће омогућити и креирање иновативних услуга и апликација које могу да унапреде стање животне средине у Србији", истакла је Ирена Церовић, руководитељка тима за добру управу, Програм Уједињених нација за развој (UNDP).
Дигитализација локалних регистара извора загађивања једна је од активности у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој", који спроводе Канцеларија за ИТ и е-Управу и Програм Уједињених нација за развој, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Што су климатске промене израженије, квантитет и квалитет подземних вода ће постајати све критичнији. Морамо радити боље на одрживом управљању овим драгоценим ресурсом. Подземне воде могу бити ван видокруга, али не смеју бити ван нашег настојања да их учинимо безбеднијим за будућност.
Да би схватили значај балканских подземних вода упознајмо се са њиховим геохемијским карактеристикама у овом РАДУ.

Агенција за заштиту животне средине одржала је 3. фебруара 2022. године, онлајн радионицу о успостављању и вођењу локалних регистара извора загађивања у Републици Србији. Представници релеватних институција из више од 100 градова и општина широм Србије активно су учествовали у радионици.
Помоћница директора Агенције за заштиту животне средине, др Тамара Перуновић Ћулић, изразила је задовољство због великог интересовања локалних јединица самоуправе за формирање локалних регистара јер је то најбољи показатељ постојања жеље и спремности да животна средина у Републици Србији буде унапређена кроз примену конкретних мера.
"До краја марта месеца првих 15 општина и градова имаће потпуно успостављене своје локалне регистре, а жеља нам је да до краја ове године тај посао буде завршен у свим градовима и општинама Србије.", рекла је Перуновић Ђулић.
Обука за креирање локалних регистара и евидентирање загађивача на локалном нивоу за крајњи циљ има да локалне институције остваре бољи увид у изворе загађивања на својој територији. На основу ових података надлежне локалне институције ће моћи да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине и очували природни ресурси.
Укључивање података локалних самоуправа о изворима загађивања у Национални регистар Агенције омогућиће боље сагледавање загађења у Србији у целини, као и једноставније анализе података како би се креирале ефикасне јавне политике за заштиту животне средине на националном и на локалном нивоу.
Радионицу је водио Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију при Привредној комори Србије, а презентације о вођењу локалних регистара загађења и извештавања одржали су мр Небојша Реџић, Лидија Михаиловић и мр Љиљана Ђорђевић из Одељења за Национални регистар извора загађивања, индикаторе и информациони систем Агенције за заштиту животне средине.
Учесницима радионице кратко су се обратили и Сања Аризановић, координатор пројекта испред УНДП, и Ивана Вилотијевић, секретарка у Секретаријату за заштиту животне средине Града Београда.
На крају пројекта, подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања, у дигиталном и машински читљивом формату. То ће омогућити приватном, цивилном и академском сектору, али и медијима и грађанима да се на једноставан начин информишу и да креирају производе засноване на отвореним подацима.
Успостављање дигиталних регистара локалних извора загађивања је део активности Агенције за заштиту животне средине у оквиру пројекта "Отворени подаци за одрживи развој". Овај пројекат спроводи Програм Уједињених нација за развој у партнерству са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Пратећи све веће интересовање међународне заједнице за чист ваздух и наглашавајући потребу да се уложе додатни напори за побољшање квалитета ваздуха ради заштите здравља људи, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 7. септембар Међународним даном чистог ваздуха за плаво небо.
Прошле године покренут је први Међународни дан чистог ваздуха за плаво небо са темом "Чист ваздух за све".
Тема овогодишњег Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је "Здрав ваздух, здрава планета" која наглашава здравствене ефекте загађења ваздуха, посебно током пандемије COVID-19. Циљ је дати приоритет потреби за здравим ваздухом за све, а обухватити и друга критична питања као што су климатске промене, здравље људи и планете, као и циљеве одрживог развоја. У нашој земљи Агенција за заштиту животне средине врши мониторинг квалитета ваздуха на националном нивоу, а постојећи мониторинг проширује у циљу добијања поузданих информација о нивоу загађености на целој територији Републике Србије. Подаци о квалитету ваздуха који се достављају Агенцији од стране свих институција које врше мерења квалитета ваздух у оквиру државне и локалних мрежа станица анализирају се, користе за оцену стања квалитета ваздуха и публикују у Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији. Резултати мониторинга доступни су јавности у реалном времену на сајту Агенције (http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php) али и на сајту Европске Агенције за животну средину (https://aqportal.discomap.eea.europa.eu/products/data-viewers/utd-viewer/) као и у годишњим извештајима међународних програма мониторинга попут EMEP програма (European Monitoring and Evaluation Programme).
Званично обележавање другог Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо одржаће се у Најробију, Њујорку и Бангкоку.
Званична web страница Међународног дана чистог ваздуха за плаво небо је: https://www.cleanairblueskies.org/.

Светски дан животне средине обележава се 5. јуна сваке године како би се истакао значај очувања животне средине и да подсети човечанство да природу не треба узимати здраво за готово већ да је треба поштовати због свих благодати које нам пружа. Уједињене Нације, чија је Генерална скупштина установила обележавање овог датума 1972. године, истичу да је овај Дан прилика за просвећивање и подстицање на одговорно понашање појединаца, заједница и предузећа, како би се очувала и унапредила животна средина. И владе и појединци широм света усредсређују своје напоре на специфичне еколошке проблеме како би се појачала свест о очувању животне средине.
Тема овогодишњег Светског дана животне средине је "Обнова екосистема", што је истовремено и почетак УН Декаде обнове екосистема и логичан је наставак прошлогодишње теме која је била "Славимо биодиверзитет". Глобална пандемија смртоносног корона вируса пореметила је у потпуности живот људи и њихове свакодневне активности. Ограничено кретање у већини градова значајно је смањило емисију угљен-диоксида што је допринело побољшању квалитета екосистема. Али, медицински отпад попут маски, рукавица, дезинфекционих средстава, као и количина необрађеног и нерециклираног отпада значајно се повећала. И сада, када се ситуација враћа у нормалне токове, стање животне средине би могло поново да се погорша. Зато је неопходно доследно испуњавање дугорочних циљева и стратегија одрживог развоја.

Влада Републике Србије је 28. јануара 2021. године донела Закључак (05 број: 353-551/2021) којим се прихвата Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2019. годину који је припремила Агенција за заштиту животне средине.
Извештај даје приказ стања животне средине у Републици Србији у 2019. години на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима, као што су Национални програм заштите животне средине и Национална стратегија одрживог развоја. Због тога је Извештај истовремено и основ за процену стања у овој области у наредном периоду. Оцена стања животне средине за 2019. годину базирана је, као и претходних година, на индикаторском приказу, а према тематским целинама из Националне листе индикатора заштите животне средине. Извештај можете преузети ОВДЕ.

Влада Републике Србије је 31. октобра 2019. године донела Закључак којим се прихвата Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2018. годину који је припремила Агенција за заштиту животне средине.
Извештај даје приказ стања животне средине у Републици Србији у 2018. години на бази доступних података, што представља индиректно увид у остварење циљева и мера политике заштите животне средине који су дефинисани стратешким и планским документима, као што су Национални програм заштите животне средине и Национална стратегија одрживог развоја. Због тога је Извештај истовремено и основ за процену стања у овој области у наредном периоду. Оцена стања животне средине за 2018. годину базирана је, као и претходних година, на индикаторском приказу, а према тематским целинама из Националне листе индикатора заштите животне средине.
Извештај можете преузети овде.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и директор Грчког Националног центра за животну средину и одрживи развој Петрос Варелидис, потписали су у Атини Меморандум о разумевању.

Меморандумом су дефинисане теме будуће сарадње, јачање капацитета и размена искустава ове две институције, као и заједничко учествовање у регионалним и европским пројектима.

Ова сарадња проистекла је на основу кровног меморандума који су недавно потписали Министарство заштите животне средине Републике Србије и Грчке.

На научно-стручном скупу под називом "Планска и нормативна заштита простора и животне средине" који се одржава у периоду 9-11. маја у Суботици - Палићу, у организацији Асоцијације просторних планера Србије и Географског факултета Универзитета у Београду, уводну реч дао је директор Агенције Филип Радовић. Истакавши значајан аспект уравнотежења економских и других активности у односу на заштиту природних ресурса и животне средине у оквиру урбаног развоја, Директор је нагласио неопходност праћења циљева одрживог развоја као глобалних смерница у одређивању приоритета. Представници Агенције ће на скупу изложити рад на тему "Правни оквир за успостављање Катастра контаминираних локација". Заштита простора кроз побољшано управљање контаминираним локацијама представља циљ на коме Агенција ради у оквиру своје надлежности и уз помоћ и подршку више међународних агенција и институција.