Климатске промене представљају једну од најзначајнијих тема, не само у области животне средине, већ и међународних односа у 21. веку. Игнорисање утицаја климатских промена и неминовности прилагођавања указује да ће то имати негативног утицаја на економски раст. Водни ресурси представљају најосетљивију област на коју ће негативно утицати климатске промене.

У хидролошком смислу Србију карактерише изражена неравномерност водног режима сливова Поморавља која се манифестује вишеводним периодима бујичног типа и дугим периодима малих вода. Поплаве које су задесиле Србију у мају ове године потврђују ову особеност. Због овако неповољног водног режима сливова, који ће се у овом веку још више заоштравати, кључни објекти за управљање водама у региону Поморавља биће постојеће и ново изграђене акумулације са годишњим регулисањем.

Утицаји унутаргодишње неравномерности протицаја маловодног и вишеводног периода на квалитет водотокова ће бити израженије у условима смањења водности сливова под утицајем климатских промена. Почетком ове године грађани Ужица су се суочили са проблемом водоснабевања због погоршања квалитета воде акумулације Врутци која је извориште за водоснабевање. Ови проблеми и решења су били у програму конференције "Вода је живот" - будућност водоснабдевања града Ужица и општине Чајетина која је одржана 14. и 15. јуна 2014. Једна од тема је била и стратегија управљања акумулацијама у Републици Србији о чему говори и презентација Агенције за заштиту животне средине коју је изложио др инж. Небојша Вељковић.

Презентацију можете преузети ОВДЕ.

Агенција за заштиту животне средине жели да информише ширу јавност да је анализом достављених података утврђено да одређени број предузећа избегава испуњавање обавеза извештавања за Национални регистар извора загађивања. Агенција је до сада, примила око 10700 извештаја од нешто више од 6000 обвезника, али још увек око 8000 извештаја није достављено. Највећи број извештаја нису доставила предузећа која на тржиште Србије стављају производе који након употребе постају посебни токови отпада - гуме, батерије, уља итд, њих преко 7000.

О значају података који се прикупљају у Агенцији не треба посебно говорити јер сви они, пре свега, представљају основ за утврђивање стања животне средине у Републици Србији, доношење ефикасне политике управљања животном средином и других секторских политика, њихово финансирање и праћење имплементације.

Из тог разлога, Агенција ће 9. маја покренути акцију са циљем да се у наредних два месеца сакупе сви подаци који недостају у информационом систему.
Детаљније о овој ванредној акцији прикупљања података погледајте овде.

Поводом изјаве бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа у емисији РТС "Да можда не", емитованој 16. јануара 2014. године да је Агенција за заштиту животне средине дужна да три пута годишње обавља контролу квалитета воде, наглашавамо да је Агенција испунила све законске обавезе кад је реч о праћењу квалитета воде у језеру Врутци.

О свим резултатима испитивања хемијских и биолошких параметара квалитета вода су још почетком августа 2013. године, у форми извештаја, обавештене надлежне институције, укључујући Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља односно ЈВП "Србијаводе". Ови извештаји су у дигиталној форми доступни на интернет презентацији Агенције за заштиту животне средине.

Према програму мониторинга статуса вода, Агенција за заштиту животне средине је испитивала квалитет воде акумулације Врутци у 2011. и 2012. години. Ни у једном од ова два испитивања није утврђено повећање присуства алги, али је примећена је повећана концентрација одређених приоритетних хазардних супстанци и то кадмијума у 2011. години, односно кадмијума и живе у 2012. години. Ови резултати, поред тога што су објављени у наведеним извештајима, експлицитно су обрађени и у Извештају о стању животне средине за 2011. годину, односно Извештају о стању животне средине за 2012. годину. Оба извештаја достављена су на мишљење надлежним министарствима у току 2012, односно 2013. године, те усвојени од стране Владе Републике Србије, односно од стране Одбора за заштиту животне средине, Скупштине Републике Србије и то једногласно. На основу достављених извештаја, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде дужно је да реагује у складу са законом.

Напомињемо да мониторинг квалитета површинских и подземних вода који Агенција врши на водотоковима, акумулацијама и језерима, није намењен свакодневном праћењу квалитета вода, нити се на било који начин може повезивати са проблемима у квалитету воде за пиће, за чије праћење су надлежне друге институције. Према члану 74. Закона о водама јавно предузеће које обавља послове снабдевања водом, дужно је да постави уређаје и обезбеди стално и систематско регистровање количина воде и испитивање квалитета воде на водозахвату. Правилник о хигијенској исправности воде за пиће за градове величине Ужица (величине између 50.000 и 100.000 становника) предвиђа вршење основних прегледа сирове воде шест пута месечно, односно два пута периодично током године. Ова испитивања за потребе комуналних предузећа обављају акредитоване лабораторије, најчешће локални или регионални Заводи за јавно здравље.

Ради се, дакле, о 74 узорковања воде на годишњем нивоу, на три локације: из сваког изворишта, из резервоара воде за пиће и водоводне мреже, уз обавезу прегледа исправности који обухватају микробиолошке, биолошке, физичке, физичко-хемијске и хемијске показатеље.

Изнети подаци и законске одредбе показују да је Агенција урадила све што је у њеној надлежности и да наводи бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа нису тачни.