Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље

Бука у животној средини се дефинише као сваки нежељени звук, који према субјективним осећају, омета човека, како при раду, тако и при одмору. У савременом свету, најзначајнији извор буке у животној средини су друмски, железнички и авио саобраћај. Бука изазива различите неповољне утицаје на здравље како на кардио-васкуларни тако и на централни нервни систем. Проблем буке је огроман како у свету тако и код нас. Повећање броја становника, урбанизација, техничко-технолошки развој, интензивирање саобраћаја утичу на усложњавање овог проблема. Један од начина утицања на јавност, са циљем смањења проблема, јесте обележавање Међународног дана подизања свести о штетном утицају буке на здравље.
Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље успостављен је пре двадесет две године. Договорено је да то буде свака последња среда у априлу месецу. Ове године то је 25. април када се у Европи и свету одржавају различите манифестације са циљем едукације и подизања свести о начину смањења буке. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком , 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) непрестано објављује публикације о штетним утицајима буке на здравље.
Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.


Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље

На данашњи дан пре 22 године први пут је обележен дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље. Ову кампању започео је "Центар за слух и комуникацију" (Center for Hearing and communication), али је прихваћена на глобалном нивоу.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук. Штетни ефекти су дефинисани као негативан утицај буке на здравље људи. Иако не изазива тренутна оштећеља, перманентна бука може изазвати озбиљне последице и утицати на квалитет живота. Дуготрајно излагање буци која је настала услед друмског, железничког или авио саобраћаја може да доведе до поремећаја сна, као и до озбиљних кардиваскуларних обољења. У Европској Унији више од 120 милиона особа изложено је буци која има нивое са негативним утицајем на здравље.

Светска здравствена организација у својим извештајима наглашава да је саобраћај главни извор буке. Тим поводом одржавају се различите трибине и радионица које едукују становништво. Европска комисија одржава трибине које се баве анализом утицаја буке на здравље, а имају за циљ прављења баланса између транспорта (саобраћаја) од кога смо сви зависни и здравог живота на који сви имамо право.


Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље

Свака последња среда у априлу је дан посвећен едукацији о утицају буке на здравље становника. Ове године то је 27. април. Међународни дан подизања свести о штетном утицају буке на здравље проглашен је 1996. године. Центар за слух и комуникацију (Center for Hearing and communication) започео је глобалну кампању подизања свести људи о штетности буке на здравље.

Бука у животној средини јесте нежељени или штетан звук, док штетни ефекти представљају негативан утицај буке на здравље људи. Како би се извршила едукација људи, широм планете организују се разне радионице за подизања свести.

Светска Здравствена Организација (World Health Organisation, WHO) је након дугогодишњих анализа објавила Извештај под називом "Терет болести изазван буком у животној средини" ( "Burden of disease from environmental noise") у коме је документовано да бука изазива стрес, омета основне активности попут сна, одмора, рада или учења. Дуже излагање може изазвати озбиљна обољења као што су хипертензија и кардиоваскуларне болести, чак и преурањену смрт.

Европска агенција за животну средину (European Environment Agency, EEA) је поред годишње анализе прикупљених података о загађењу буком, 2011. године установила награду за иновацију, кампању или церемонију чији је циљ подизање свести штетности буке.

Имајући у виду ове чињенице, свако од нас би могао да допринесе смањењу емисије буке прилагођавањем брзине аутомобила зони кроз коју се вози или пак употребом услуга јавног превоза, коришћење кућних уређаје са А класом по питању звука који емитује, шетњом по парковима или другим оазама мира.

Усклађивањем наших потреба са природом можемо да смањимо буку и сачувамо наше здравље.


Радни састанак Заштита од буке у животној средини

У Агенцији за заштиту животне средине је 22.01.2015. оџан радни састанак под називом Заштита од буке у животној средини. Састанку су присуствовали представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Покрајинског секретаријата за Урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Градске управе Новог Сада и Суботице, ЈП Путеви Србије, А.Д. Железнице Србије и А.Д. Аеродром Никола Тесла. Учесници су се активно укључили у дискусију о мерењу, прикупљању података, моделима и програмским пакетима који би олакшали и оптимизовали извештавање о загађењу буком.
Присутни су информисани о формирању радне група која ће се бавити изменом и допуном закона о заштити од буке у животној средини. Ово је био први овакав састанак у организацији Агенције за заштиту животне средине, који је отворио простор за наставак сарадње свих институција које се баве заштитом од буке.



Страна:
1