Завршен први Извештај о страдању птица


Извештај о незаконитом убијању, тровању, хватању, држању и трговини дивљим птицама у Републици Србији за период 2000-2017 настао је током рада на пројекту "Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији" који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, уз подршку Шведске.
Прве процене нелегалног страдања дивљих птица у Србији које су урађене 2014. показале су да годишње 120.000 - 170.000 јединки дивљих птица у оквиру 64 врсте страда од незаконитог убијања, тровања и хватања. Након поменутих сазнања настала је потреба да се подаци о страдању дивљих птица систематично сакупе, обраде и представе стручној и широј јавности како би се значајно унапредио систем заштите птица и природе у Србији.

Агенција за заштиту животне средине и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ће у наредном периоду, у складу са доступним подацима развити индикатор о страдању птица.


Обука за мониторинг биодиверзитета

У организацији Чешке развојне агенције и Агенције за заштиту животне средине у Београду се одржава дводневна радионица Обука за мониторинг биодиверзитета на основу Чешког и ЕУ искуства.

Радионица се одржава у оквиру пројекта "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет у Србији". Чешки експерти ће пренети искуства развоја мониторинга биодиверзитета Чешке Републике, Словачке, Мађарске и Пољске. Радионици присуствују експерти Агенције за заштиту животне средине, Министарства за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, HabiProt-а, ЈП Србијашуме, Института за метеорологију и Института за биолошка истраживања.


ГИС тренинг "Технике обраде и управљања подацима о биодиверзитету ради ефикасног приказивања и извештавања"

У организацији GIZ-а (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) одржан је вишедневни GIS тренинг "Технике обраде и управљања подацима о биодиверзитету ради ефикасног приказивања и извештавања", у оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавање" (BIMR). Тренингу су присуствовали представници свих земаља западног Балкана.

Представници Агенције за заштиту животне средине успешно су савладали обуку, што је потврђено одговарајућим сертификатима. Осим упознавања са основним карактеристикама QGIS софтвера, посебна пажња посвећена је анализи просторних података о биодиверзитету и ГИС картографији.


Међународни дан заштите лешинара 2. септембар 2017.
(International Vulture Awareness Day)

Проглашен је међународни дан скретања пажње јавности на значај лешинара и на њихово убрзано нестајање, који се организује сваке прве суботе у септембру. Дан белоглавог супа је прерастао у прилику за скретање пажње јавности на значај заштите угрожених врста који симболизује успешна заштита белоглавог супа у Србији.
Белоглави суп се гнезди у четри колоније у западној Србији. Специјални резерват природе Увац је најбројније станиште ове угрожене врсте на Балкану и обухвата две колоније. Прва колонија се налази на Увачком језеру, а друга је на Радоињском језеру које је смештено у доњем делу тока реке Увац. У непосредној близини Увца белоглави суп се гнезди у Парку природе Клисури Милешевке и те три колоније представљају једно јато. Четврта колонија је издвојена 60 км од ове групе колонија и налази се низводно у долини Дрине у Специјалном резервату природе Клисури реке Трешњице. Применом мера активне заштите после две деценије популација се увећала више од 10 пута и данас се овде налази преко 200 парова од којих се око 130 гнезди. У ресторану за супове се може посматрати преко 150 птица приликом храњења што представља праву атракцију за посматраче. Маркирањем младунаца на Увцу које се спроводи више од једне деценије обележено је 250 птица. Птице означене на Увцу забележене су у 19 замаља од Шпаније па све до Јемена на дистанцама од 3500 км. Резерват Увац је једино издвојено уточиште белоглавих супова у центру Балкана преко којег комуницирају супови из западноевропских популација са источним. Враћање супова на Стару планину је увршћено у европски програм формирања хранилишта на правцу којом лешинари мигрирају преко Балкана и светски фонд за заштиту животиња WWF га је уврстио у своје активности.

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд



Страна:
Претходна12345678Следећа