У Монтреалу је почетком децембра 2017. године одржан састанак Комитета CHM (Clearing House Mechanisms) Конвенције о биолошкој разноврсности УН на коме су разматрани модалитети сарадње и заједничког извештавања са BCH (Biosafety Clearing House) и ABSCH (Acsess and Benefit Charing Clearing House) Cartagena и Nagoja протоколима Конвенције. Размотрена је и web стратегија Конвенције као и подршка националним CHM порталима и припрема за избор најбољих CHM портала. Одржана је и радионица посвећена on-line алатима за израду 6. Националног извештаја Конвенције о биолошкој разноврсности, који треба да се заврши до краја 2018. године.
После припремних састанака и радионица, отворен је 21. састанак SBSTTA (Subsidiary Body on Scientific, Technical and Technological Advise) чланица Конвенције. Састанак је отворила dr Cristiana Pasca Palmer, извршни секретар Конвенције.
О одлукама SBSTTA можете прочитати овде.

Извештај о незаконитом убијању, тровању, хватању, држању и трговини дивљим птицама у Републици Србији за период 2000-2017 настао је током рада на пројекту "Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији" који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, уз подршку Шведске.
Прве процене нелегалног страдања дивљих птица у Србији које су урађене 2014. показале су да годишње 120.000 - 170.000 јединки дивљих птица у оквиру 64 врсте страда од незаконитог убијања, тровања и хватања. Након поменутих сазнања настала је потреба да се подаци о страдању дивљих птица систематично сакупе, обраде и представе стручној и широј јавности како би се значајно унапредио систем заштите птица и природе у Србији.

Агенција за заштиту животне средине и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ће у наредном периоду, у складу са доступним подацима развити индикатор о страдању птица.

У организацији Чешке развојне агенције и Агенције за заштиту животне средине у Београду се одржава дводневна радионица Обука за мониторинг биодиверзитета на основу Чешког и ЕУ искуства. Радионица се одржава у оквиру пројекта "Развој индикатора климатске промене и биодиверзитет у Србији". Чешки експерти ће пренети искуства развоја мониторинга биодиверзитета Чешке Републике, Словачке, Мађарске и Пољске. Радионици присуствују експерти Агенције за заштиту животне средине, Министарства за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе Србије, Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, HabiProt-а, ЈП Србијашуме, Института за метеорологију и Института за биолошка истраживања.

У организацији GIZ-а (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) одржан је вишедневни GIS тренинг "Технике обраде и управљања подацима о биодиверзитету ради ефикасног приказивања и извештавања", у оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавање" (BIMR). Тренингу су присуствовали представници свих земаља западног Балкана. Представници Агенције за заштиту животне средине успешно су савладали обуку, што је потврђено одговарајућим сертификатима. Осим упознавања са основним карактеристикама QGIS софтвера, посебна пажња посвећена је анализи просторних података о биодиверзитету и ГИС картографији.

Проглашен је међународни дан скретања пажње јавности на значај лешинара и на њихово убрзано нестајање, који се организује сваке прве суботе у септембру. Дан белоглавог супа је прерастао у прилику за скретање пажње јавности на значај заштите угрожених врста који симболизује успешна заштита белоглавог супа у Србији.
Белоглави суп се гнезди у четри колоније у западној Србији. Специјални резерват природе Увац је најбројније станиште ове угрожене врсте на Балкану и обухвата две колоније. Прва колонија се налази на Увачком језеру, а друга је на Радоињском језеру које је смештено у доњем делу тока реке Увац. У непосредној близини Увца белоглави суп се гнезди у Парку природе Клисури Милешевке и те три колоније представљају једно јато. Четврта колонија је издвојена 60 км од ове групе колонија и налази се низводно у долини Дрине у Специјалном резервату природе Клисури реке Трешњице. Применом мера активне заштите после две деценије популација се увећала више од 10 пута и данас се овде налази преко 200 парова од којих се око 130 гнезди. У ресторану за супове се може посматрати преко 150 птица приликом храњења што представља праву атракцију за посматраче. Маркирањем младунаца на Увцу које се спроводи више од једне деценије обележено је 250 птица. Птице означене на Увцу забележене су у 19 замаља од Шпаније па све до Јемена на дистанцама од 3500 км. Резерват Увац је једино издвојено уточиште белоглавих супова у центру Балкана преко којег комуницирају супови из западноевропских популација са источним. Враћање супова на Стару планину је увршћено у европски програм формирања хранилишта на правцу којом лешинари мигрирају преко Балкана и светски фонд за заштиту животиња WWF га је уврстио у своје активности.

Лешинари имају значајну улогу у одржавању хармоније у природним процесима у свету и њихов нестанак утицаће на промену нашег начина живота. Они су чистачи природе који спречавају ширење зараза и отклањају потребу третмана спаљивања хиљада тона животињских остатака сваке године, штедећи нам милионе евра у управљању отпадом и потенцијалне емисије стотина хиљада тона CO2 и других штетних материја годишње. Од 23 врсте лешинара, колико их данас живи, већина ће нестатати већ у следећој деценији, што може изазвати велике поремећаје у разградњи органске материје-угинулих преживара. У Азији је већ крајем прошле деценије већина врста лешинара доведена на руб опстанка. Огромна степска пространства под пашњацима у Азији остала су без чистача природе. У Африци управо нестаје 8 врста лешинари који чисте бројна миграторна стада преживара у саванама од угинулих јединки а на Блиском истоку ратна дејства су растерала преостале лешинаре. Нестајање чистача природе поклапа се са појавом резистентних бактерија, због прекомерне употребе антибиотика, што указује на значај заштите лешинара. Покренута је међународна кампања да се заустави даље уништавање ове значајне групе животиња која има важну санитарну улогу у природи. Организују се програми са образовним садржајима и уводе се строге мере заштите лешинара у свим земљама које они насељавају. Донесен је међународни план активности за заштиту свих лешинара Ms AP 2016.
Видео и фотографије: Фондација за заштиту птица грабљивица Београд

У оквиру пројекта "Регионална мрежа за управљање подацима о биодиверзитету и извештавању" као дела GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу и у сарадњи са свим релевантним институцијама и сарадницима, припремљени су извештаји о стању информација о биодиверзитету и извештавању у земљама југоисточне Европе.
У Извештају о процени стања за Републику Србију посебно је наглашено: Министарство заштите животне средине одговорно је за управљање и развој политике заштите животне средине, укључујући и заштиту природе и биодиверзитета. Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства, одговорна је за прикупљање података о животној средини и припремање извештаја о стању животне средине. Стручне активности у области заштите природе и биодивертзитета обављају Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе. У извештају су наведене и све остале релевантне институције, организације и удружења које сакупљају или поседују податке о биодиверзитету.

У оквиру пројекта припремљен је и Регионални водич о подацима и извештавању о биодиверзитету који је намењем свим заинтересованим странама за заштиту природе и животне средине како на националном, тако и на регионалном нивоу. Овај водич би требало да олакша процес интеграције у ЕУ у испуњавању услова који се постављају директивама о заштити природе у Преговарачком поглављу 27.

Агенција за заштиту животне средине учествовала је на другом састанаку Регионалне мреже за управљање информацијама и извештавање о биодиверзитету (BIMR) који је одржан од 25. до 26. априла у Бања Луци.
Састанак је организовала немачка развојна организација (GIZ) у име немачке владе, а у сарадњи са Министарством за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, уз присуство представника Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Косова*, Македоније (БЈР) и Србије. Фокус састанка чланова регионалне BIMR мреже, који су уједно представници министарстава и агенција из Југоисточне Европе (JIE) одговорних за заштиту животне средине и природе, био је на прегледу и одобравању кључних закључака произиашлих из националних и регионалних истраживања која се односе на политички, правни и институционални оквир партнерских земаља JIE, тренутну ситуацију релевантних актера, те успостављање функционалног информационог система. Ово је први корак у пружању подршке регионалним актерима, битним за сектор биодиверзитета, у циљу побољшања институционалних процеса важних за ефикасно и ефективно управљање информацијама и извештавање о биодиверзитету.
Улога мреже је двострука, с једне стране она пружа подршку у имплементацији релевантних активности, док са друге стране врши евалуацију и одобравање разних BIMR производа попут резултата истраживања, извештаја, смерница, закључака и препорука.

Дан заштите природе, 11. април, прилика је да се укаже на значај очуване природе. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, саопштио је Завод за заштиту природе Србије .
Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 463 и чине 6,53 % територије Србије. Под заштитом је 2628 врста од чега је 1760 врста строго заштићено. (опширније: Индикатори биодиверзитета) "Подизање значаја биодиверзитета доприноси постизању одрживог развоја", рекла је нови шеф биодиверзитета Генералном секретару УН, Dr Cristiana Pasca Palmer, нови извршни секретар Конвенције о биодиверзитету. Најважнији циљ њеног деловања биће да подигне профил и политичку видљивост Конвенције о биодиверзитету, кроз сарадњу са другим субјектима система УН, у сврху постизања циљева одрживог развоја, пре свега циљева 14 и 15 у којима биодиверзитет игра кључну улогу.
"Охрабрујуће је било чути да генерални секретар дели моју забринутост и истински брине о стању биодиверзитета и како се то одражава на свако живо биће на Земљи. Одлазим из Њујорка инспирисана и надахнута послом који је пред нама и томе како можемо да постигнемо значајне резултате под новим руководством УН", закључила је Dr Cristiana Pasca Palmer.

Поводом Светског дана шума - 21. март, генерални секретар Конвенције о билошкој разноврсности УН, Кристијана Паска Палмер, је нагласила: "Шуме су један од биолошки најбогатијих терестријалних екосистема. Шуме нам обезбеђују добра и услуге, од дрвета и недрвних производа, кисеоника, ресурса за умањење ефекта климатских промена, до генетичке разноврсности биљака и животиња. Шуме такође обезбеђују храну и егзистенцију за људе широм света и имају веома важну економску, социјалну и културолошку улогу у животима многобројних локалних заједница. Развојем технолошке иновативности и одрживог управљања шумама ми омогућавамо остваривање циља одрживог развоја. Тиме омогућавамо и раст зелене економије али истовремено и инвестирамо у сопствену одрживу будућност.
Према подацима FAO 1990. године укупна површина под шумом износила је 4 128 милиона ha (31.6 %). До 2015. године површина је смањена на 3 990 милиона ha (30.6 %). Стратешки план очувања биодиверзитета 2011-2020 у оквиру својих Аичи циљева обухвата заустављање губитка и активно обнављање шума, као и обнављање екосистема, али истовремено и одрживо управљање њима."

На основу SPOT5 сателитских снимака из 2010/2011 године, површина под шумом у Републици Србији износи 31 956 km2, што представља око 36 % територије Србије. Површина листопадних шума износи 29 442 km2, површина четинарских шума 1 965 km2, а површина мешовитих шума 549 km2.
У периоду од 1953-2012. године дошло је до повећања површине под шумом за преко милион хектара што је пораст од 75% у односу на 1953. годину. Према подацима CORINE Land Cover за 2012 годину, површина под шумом у Републици Србији (без територије АП Косово и Метохија) износи 2 373 740 ha, што представља 30% територије, док је према SPOT5 сателитским снимцима површина 2 654 000 ha, што је око 35% територије. Разлика у површини под шумама је последица различитих резолуција сателитских снимака и методологија за њихову обраду.

Поводом Светског дана дивљих врста, секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности УН поручио је: "Дивље врсте су веома значајане за наш живот. За многе људе ове врсте су основни извор хране и лекова. Све дивље врсте учествују у процесима и структури екосистема и сваки живи организам у њима има своју значајну улогу у економским, медицинским и научним, рекреативним и еколошким услугама, укључујући и културне вредности."
Слоган овогодишњег Светског дана дивљих врста је "Послушајмо глас младих", позива на активно укључивање младих људи и сарадњу међу генерацијама на очувању и заштити природе. Веома је важно охрабрити и укључити млађе генерације, као чланове друштва, у активности које ће осигурати одрживост дивљег света у будућности.
Од 2012 године, Global Youth Biodiversity Network (GYBN) активирао је многобројне припаднике млађих генерација на глобалном, националном и локалном нивоу. Ови "Гласови младих" укључени су у процесе одлучивања у оквиру Конвенције, као и у многобројне активности на очувању дивљих врста.