Минералне воде

Према густини појава и разноврсности у физичким и хемијским одликама минералних вода, територија Србије спада у најбогатије просторе на европском континенту, али тек се мањи део минералних вода користи у индустријској производњи за флаширање (Слика: Прегледна карта рејонизације Србије по погодности плитких подземних вода за флаширање). Пунионице минералних вода су тржишту у 2010. години испоручиле 635 милиона литара флаширане воде (Извор: Пословно удружење индустрије минералних вода).

Компаративна анализа квалитета минералних вода у четрдесет земаља Европе, и први пут из Србије, презентована је у Геохемијском атласу Европе. Пројекат је реализован заједно са асоцијацијом EuroGeoSurvey уз учешће Агенције за заштиту животне средине (Небојша Вељковић) и Геолошког института Србије (Милена Злоколица-Мандић, Тања Петровић, Александра Гулан). О геохемији подземних вода Србије видети детаљније овде.

Легенда: 1. Терени без погодних подземних вода; 2. Терени са непогодним подземним водама; 3. Терени са погодним слободним подземним водама; 4. Терени са променљивим особинама; 5. Терени са погодним сапетим подземним водама

Потрошња минералне воде у Србији износи око 70 литара по становнику, док је у Европи тај просек око 150 литара. У односу на захваћену количину подземних вода за јавно водоснабдевање и индустрију (око 500 милиона м3 годишње), експлоатација минералних вода за флаширање представља незнатни део укупних резерви овог обновљивог минералног ресурса и износи према подацима мање од 0,1% укупно захваћених количина на годишњем нивоу. (Дијаграм 1. Учешће захваћених количина флашираних вода у укупним експлоатисаним ресурсима подземне воде у Србији)

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА ЗНАМО О ВОДИ?

Зашто је нашем организаму потребна вода?
Који су основни елементи воде и зашто су они битни?
Која је разлика између минералне, изворске и стоне воде?
Колики је препоручени дневни унос воде?

Основни хемијски састав воде чине водоник и кисеоник (H2O). Та два елемента имају специфична физичка и хемијска својства која омогућују размену материја и стварање живих ћелија у организму. Састав воде омогућује организму да дише, размножава се и преживљава.

Минерали су неопходни здравом организму. Хемијски елементи у траговима су кључни елемент квалитетне воде, а тиме и неопходни за живот људског организма. Човек обављањем основних виталних функција, дисањем и знојењем ослобађа минерале и елементе у траговима. Зато је потребно да те елементе надокнади свакодневним уношењем довољне количине квалитетне воде и правилном и квалитетном исхраном.

Хемијски елементи у води најчешће се налазе у облику соли растворених јона. Квалитетна вода састоји се од уравнотеженог састава минерала и елемената у траговима. У састав минералних материја у води улазе макро (Na, K, Ca, Mg) и микроелементи (Fe, Cu, Co, Mn, Ni, Zn, J, F, Se).

Физиолошки значај воде зависи од врсте и количине макро и микроелемената и њихових једињења бикарбоната, хлорида и сулфата. Минералне воде могу да делују позитивно на људски организам, али треба да се користе на одговарајући начин.

Елемент Улога у организму Недостатак узрокује Препоручена дневна количина
Макроелементи
Калијум(K+) - регулише рад мишића и нервног система
- активира ензиме у ћелијама
- слабост мишића
- смањује крвни притисак
- изазива сметње у раду срца
- узрокује губитак апетита
3 до 4 g

Калцијум (Ca2+)
- неопходан за кости и зубе
- важан за рад срца, крвотока и згрушавање крви
- учествује у преносу импулса у нервним и мишићним ћелијама
- оштећење костију, зуби, ноктију
- грчеве у мишићима
0,8 до 1 g
Натријум (Na+) - одржава напетост ткива
- регулише количину воде у организму
- вртоглавицу
- грчеве у мишићима
- слаби крвоток
2 до 3 g
Магнезијум(Mg2+) - учествује у преношењу нервних импулса
- регулише метаболизам
- активира деловање ензима
- ублажава последице стреса

- вртоглавицу
- раздражљивост
- несаницу
- срчану аритмију
- склоност грчевима
- слаби крвоток

300 до 350 mg
Микроелементи
Јод (J-) - учествује у синтези хормона штитне жлезде
- регулише раст

- гушавост
- слабљење метаболизма

100 до 200 µg
Флуор (F-) - учествује у изградњи костију и зуба
- спречава настајање зубних наслага
- у старости спречава остеопорозу
- сметње у расту
- шупљикавост костију и зуба
- повећава опасност од каријеса
1 до 4 mg

Шта је минерална, изворска и стона вода?

Минерална вода коју данас пијемо је у ствари атмосферска вода која се у претходним геолошким периодима током проласка кроз слојеве земље пречишћавала и истовремено обогаћивала минералима и елементима у траговима. Укус минералне воде одређују зависно од количине позитивно наелектрисани јони (натријум, калцијум, калијум и магнезијум) и негативно наелектрисани јони (хлориди, јод, флуориди).

Квалитет и други захтеви за флаширану воду морају бити испуњени у производњи и промету према одредбама Правилника о квалитету и другим захтевима за природну минералну воду, природну изворску воду и стону воду (Службени лист СЦГ 53/2005):

  • Природна минерална вода је подземна вода намењена за људску употребу која се у свом природном стању може флаширати само ако је хемијски и микробиолошки исправна за пиће и ако јој је квалитет стабилан и формиран у природним условима.
  • Природна изворска вода је подземна вода намењена за људску употребу у свом природном стању, која се флашира на самом извору или у његовој непосредној близини и која задовољава захтеве квалитета и експлоатације прописане Правилником.
  • Стона вода је флаширана подземна вода за пиће која се обрађује у циљу побољшања квалитета, с тим што квалитет после обраде мора бити у складу са прописима о води за пиће.
  • Природна минерална вода сврстана је према укупном садржају растворених минералних материја (суви остатак на 180°C ) у четири групе према којима се ставља у промет:

  • Прва је природно врло слаба минерална вода код које садржај минералних соли није већи од 50 mg/l.
  • Друга је слабоминерална вода код које минералне соли не прелазе 500 mg/l.
  • Трећом се сматра она код које је садржај минералних соли између 500 и 1500 mg/l,
  • У четврту групу спадају оне код којих је садржај минерала већи од 1500 mg/l.
  • Преглед физичко-хемијских карактеристика појединих европских флашираних вода

    Држава

    Назив воде

    Ca2+

    Mg2+

    K+

    Na+

    HCO3-

    SO42-

    Cl-

    Суви остатак

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    mg/lit

    Србија

    Књаз Милош

    107,3

    44,96

    17,5

    282,1

    1256

    39,4

    13,01

    1207

    Aqua Viva

    88,09

    12,88

    2,01

    9,17

    305

    17,77

    13,51

    329

    Minaqua

    25,54

    22,12

    4,41

    430

    640

    -

    308

    1140

    Врњачко врело

    7,2

    43,28

    1

    26,1

    287

    5,61

    4,82

    261

    Јазак

    76,1

    41

    3,3

    8,5

    427

    29

    4,4

    369

    Вујић

    105,3

    21,6

    0,8

    2,7

    421

    6,6

    6

    550

    Роса

    5,9

    0,43

    0,38

    2,5

    20,9

    2,9

    0,46

    40,7

    Пролом

    2,2

    0,03

    0,3

    49,7

    92,79

    1,6

    7,5

    175

    La Fantana

    36,95

    28,74

    0,51

    1,17

    256,8

    21,88

    4,80

    278

    Белгија

    Bru

    23

    22,6

    1,8

    10,0

    209

    5

    4,0

    160

    Spa Reine

    3

    1,3

    0,5

    2,5

    11

    5,0

    2,7

    33

    Француска

    Evian

    78

    24,0

    1,0

    5,0

    357

    10,0

    4,5

    309

    Perrier

    140

    3,5

    1,0

    14,0

    348

    51,0

    30,9

    500

    Vichy

    90

    9,0

    71

    1265

    3245

    139

    227

    3378

    Vittel

    505

    110

    4,0

    14,0

    403

    1479,0

    11,0

    2580

    Volvic

    10

    6,0

    5,4

    8,0

    64

    7,0

    7,5

    110

    Ирска

    Ballygowan

    117

    18,0

    3,0

    17,0

    400

    15,0

    28,0

    450

    Carlow Castle

    117

    15,4

    5,3

    13,1

    335

    61,0

    10,2

    560

    Италија

    Vigezzo

    5,7

    3,4

    1,2

    3,5

    33,7

    4,7

    1,1

    55,4

    San Pellegrino

    208

    56,4

    3,0

    41,1

    226

    539

    71,0

    1120

    Шведска

    Remiosa

    2

    0,5

    1,8

    220

    535

    14

    24,0

    515

    Енглеска

    Ashbourn

    90

    15

    3,0

    11

    -

    35

    25

    360

    Чешка

    Aqua Maria

    25,5

    15,6

    2,8

    22,2

    99,4

    47,2

    36,8

    290

    Колико и када треба пити воду?

    Дневна потреба одраслог човека за водом износи 2 литра. Трудницама или дојиљама је потребно и више. По правилу вода се пије између оброка, пре јела или један сат после јела. Ако се узима са храном разређује ензиме потребне за њено варење и изазива надутост у стомаку.

    Појачана потреба људског организма за водом изражена је у појединим периодима живота:

  • Пренатални развој - појачана потреба за минералима због развоја зуби и костију;
  • Деца - због изражене телесне активности и убрзаног метаболизма и крвотока;
  • Адолесценти - повећана потреба за водом због појачаног знојења и рада нервног система;
  • Труднице/дојиље - повећана, скоро двострука потреба за свим елементима;
  • Зрела доб/менопауза - повећана потреба за минералима и елементима у траговима због осцилација у крвном притиску, за бољи рад нервног система, за спречавање остеопорозе;
  • Старост - ради боље мождане активности, памћења и бољег метаболизма и против остеопорозе;


  • Страна:
    1